Источник

Стр. 158

ИСТОЧНИК

Бр. 10

васпитан да не признаје истину, у исто доба мора бити васпитан и у чинењу неваљалих дјела, која су била везана за та непризнавања; или ако је често крао, па се због тога навикао непризнавати, онда се мора и кра^и толико навикнути, да му тај посао постане занатом. И такови могу се толико на пошљетку покварити, да изгубе сваки морални осјећај и да им постане свеједно, што се кажњавају; јер се и томе привикну. На против пак не може се тако држати о непризнавању, које долази по инстинкту или стиду. И ако инстинкт долази оним путем, којим и урођена склоност, нагаљеђујући се дугим низом генерација под утицајем разних околности обично губи везу са оним предметима, ушљед којих је таково непризнавање у човјеку постало. Осим тога, ваља овдје имати на уму, да инстинкт има задатак одржања живота, т. ј. он се бесвјесно бори против свега, што пријети човјечијем морално или тјелесном здрављу, и то је главно у овој прилици. Искреност човјечија врло је важна, и да се ова тражи у свакоме друштву, о теме нема никакве сумње. Црква нас учи, да без признања нема правога кајања, и док се неко у истини не покаје, да му ни Бог не ће његових гријехова опростити. И с практичне стране признавање гријехова пред црквом врло је потребно и корисно за то да се раскајаном грјешнику могу дати поуке и савјети, како ће се у будуће чувати да не гријеши. Говорећи о узроцима непризнавања почињених злочина, била је једина намјера ових слабих редака упозорити и на узроке самих злочина, који се налазе било у самоме васпитању било у у рођеној склоности или и у самом инстинкту човјечијем, како би позвани фактори, који одлучну ријеч воде у питању о васпитању народном, нужну пажњу обратили и оним узроцима, који за своје пошљедице имају умножавање злочина.

Р а з н о, Народни добротвори. Покојни Милош Димитријевик и његова супруга Марија Димитријевић рођ. Гавански завјештали су своје имање : 1. „Матици Српској" и то једну кућу и 10.000 фор., с тим да се приход употребљује на књижевне цијел.и; 2, фонду св. Саве у Карловцима бОООфор.; 3. фонду српског учитељског конвивта у Вовом Саду 5000 фор.; 4. фонду српске велике гимназије у Н. Саду 4000 фор.; б. фонду српске велике гимназије у Карловцима 2000 фор.; 6. фонду српског народног позоришта у Новом Саду 2000 фор. Од вишка, који би може бити преко ових завјештаја претекао, фонду српске више дјевојачке школе у Новом Саду 1000 фор. а остатак на подизање иконостаса св. Саборне цркве у Нов. Саду.