Источник

Бр. И

ИСТОЧНИК

Стр. 169

ништа лакше. Датппеки запад у борби с науком заштитио је (и штити на пр. против дарвпнизма) не само особине свога вјероисповиједања! него у опште све хришћанско вјеровање. Заступници запада, по г. Вд. Соловјеву, веде, да би при другим приликама и на православном истоку била инквизиција не мање жешћа од шпанске, а г. професор Кулаковски хоће да нас увјери, е је нетолеранција јасно обиљежје Хришћанства, као таквога. Питање о одношају науке спрам религпје веома је важно и пространо. Но ми ћемо покушати додирнути га се само са гледишта историјскога, указујући једино на нека факта о тобожњем гоњењу учених људи са стране хришћанства. Мп смо намјерни стварно показати, да је распрострањено мишљење код неких људи о нетолеранцији Хришћанства према науци сасма преувеличано, неправилно схваћеио, па чак и лажно. Библија је — откривење Бога човјеку. Према томе, и сва васиона може се назвати откровењем божанским, у коме се присутност силе Божје вазда открива (Римљ. I. 20). За оне, који се природним наукама баве, може се нанме рећи, да им је Господ дао знања, да би „Њега у чудним дјелима ЕБеговим прослављали" (Исуса с. Сирахова XXXVIII., 6). По томе дакле признати ваља, е је и дисонанција, што међу Библијом и наукама природним постоји, сасма неприродна. Дух Божји, који је задахнуо пророке и апостоле, имао је много веће цијељи, када је људима саопћио и открио појмове из астрономије, геологије, зоологије и других наука, и саопћио им даље истине вјере на неколико хиљада година прије, него што су се те науке и појавиле на свијет. И свезнајући Син Божји за вријеме свога трогодишњега учитељевања на земљи није саопћио људима ни једне научно-природне истине. А то је сасма и појмљиво. Научна истина, по Коперниковој системи, никаква одношаја нема са наравственошћу и спасењем душе човјечје примљене и у вјеру усвојене истине научне губе чак и оно значење, које имају у духовном животу човјечјем. т 1ак и у првој глави Библије сваки хришћанин може видјети и примјетити вјечне и религиозне истине, као: да Бог има сасма одјелито од људи лично суштаство; да је свијет у времену вољом и свемогућством Бзеговим створен; да је садањи облик васиона складно са законом и постепено добила; да је човјек по образу и подобију Божјем створен, и т. д. Дух Божји писцу књиге Бића није ништа о сферичности земљиној саопштавао, нити о унутарњем саставу њену, ни о количини звијезда, планета и т, д. А то све с тога, што је библија карактера религиозног, а наука научногСа каквим спокојством може вјерни да се односи према научним тео-