Источник

Стр. 170

ИСТОЧНИК

ријама, може се видјети из ријечи бл. Августииа (-ј- 430.) у тумачењу његовом иа књигу Бића: „Често питају, — вели ои, —- како учи св. Писмо о облику и форми неба. Многи о тим предметима на широко расуђују, а исте предмете поштовани наши учитељи не на^огае за нужно да распредају. И фактично, каква нам је нужда да знамо, да ли је небо сферично, окружује ли оно земл>у са свих страна, или оно, подобно диску, покрива је само с једне стране?" Скупивши оваква небогословска питања, која се св. Писма не тичу, бл. Августин уједно с овим у књизи својој о граду Божјем исказао је мишљење своје о сферичности земље, које тада бијаше у науци још ново и непризнато. 1 ) Прије него }е то мишљење и усвојено у науци, нашло је оно још и других заштитника у реду свештених лица. У V 1.11. вијеку енглески монах Беда и ирски свештеник Виргилије писаху о антиподима и сферичности земљиној. Св. Бонифације оптужи Виргилија у Риму, да он учи о фактичности другог неког свијета са сунцем, мјесецем и становницима њиховим, осим овог нашег. Папа Захарије позове ушљед тога Виргилија у Рим, те задовољивши се његовим објашњењима, отпусти га у миру, давши му чак и сан епнскопски. 2 ) Без сваког спора, да су претставници. цркве по некад и били противници нових природословних идеја. Но разлог томе непријатељству јерархије ваља тражити не у одношају науке спрам Библије, но само на другом мјесту. Библију у средњем вијеку мало су знали, а још мање разумијевали. 1Бу не познаваху чак ни бакалаври (оасса1аигеца) богословља. 3 ) С тога противници црквенога учења вазда су налазили неко противљење међу Библијом и научним открићима чак и тамо, гдје га у истини и не бјеше. С друге стране опет и сами противници научнога развитка појачавали су то невјеровање у науку тиме> што су сами порицали и исмијавали вјеру хришћанску, мијешајући у Хришћанству суштаствено са временитим и случајним. Но крај свега тога, средњевјековно свештенство устајало је против научног Цокрета, не да штити Библију, но учење Аристотелово, које је било новим открићима до своје основе уздрмано. За средњевјековно богословље значио је Аристотел вшне, но и Библија сама. Ради характеристике мало напријед реченога, навешћемо само један примјер. Заједно са Галилејем и Ж. Фабрицијем открио је сунчане пјеге и језуита ТПајнер. Саопштивши тај свој проналазак оцу Буду, провинцијалу свом, добио је од њега овакав одлучан одговор: „Ја поштујем и сувише уважавам мога Аристотела и могу те увје*) Цитати узети из књиге ВоиуЈег-ГЈарГегге; „1Г а8ћ-опош1е роиг ^оиз". Ра1*18. 1891.. отр 71. 2 ) Робертсон: „Истор. христ. Церкви", т. I., стр. 631. [Сптрб. 1890., пер. Лопухинм]. 3 ) Исто т. 2., стр. 552, 501 и др.