Источник

Стр. 171

рити, да њему нема равна. Гледај, сине мој, па се умири. Пјеге, што си их на сунцу видио, то су пјеге на очима твојим пли на тјелескопу твоме. 1 ) Чак сама наравственост средњевјековна бјеше смјеса наравствености хришћанске са Ариетотеловом. 2 ) Но судба Галилејева показује нам, колико је оправдана жалба на западну цркву. Страдање његово и дотле је подизало другове истине и његове науке, против религиозне несношљивости. Причају наиме, да су Галилеја мучили и злостављали, не би ли се само свога учења одрекао. Наиме, читаву су га годину држали и мучили у смрдЛзивој тавници, не хотећи га усмртити ради тога, да би му што више мука нанијели. Но касинја и новија истраживања, још у нас мало позната, доказују, да је прича о страдањима Галилејевим за истину научну ни мање ни више, но пуста измишљотина, и гола лаж, која само вријеђа цркву. Галилеј је могао живјети и радити сасма мирно и спокојно, као и његов велики претходник Коперник, но он није хтио мировати, јер се окомио на папу, не каквим научним открићнма. већ суштим, безобзирним памфлетом на главу цркве западне. Галилеј је преставио папу као највећу незналицу и глупака, који се само за се и интересе евоје брине. За то је Галилеј и био предан инквизицији. Суд инквизициони није ни у чему принуђанао научењака, нити га је мучио, но му запријетио само распростирање учења његова о кретању земље и осудио га на петомјесечно тамновање у дворцу ПиколошИнија, архиепископа Сијенског, гдје је Галилеј иосве удобно, а не биједно живио. По истеку пет мјесеци заштитник Галилејев посланик Тоскански израдио је учењаку дозволу, да може у својој кући близу Флоренције живјети. Н>ега су овдје окружили одани му ученици и пријатељи, а међу овима и неки Вивијани, који је и сачувао ову неизмишљену историју о њему. Старе дане ; своје провео је Галилеј занимајући се науком, са^ењем цвијећа и економијом, дружећи се непрестано са пријатељима својим. Тако је он све до 78. г. своје проживио. 3 ) Још је тендециозније изопачен животопис ученог Соломона Кауса. Све до скорашњих дана сматраху га мучепиком науке, и ако није био ни гоњен, ни мучен. 4 ) Без сваке сумње, да су нове теорије природословља извојевале себи опште признање, али уз тешке борбе, шта више често и уз мучења и крви. Но свалити сву кривицу с тога на цркву, на јерархију, на религиозни фанатизам, сасма је неоправдано. Када су нове истине „Ј,' а18гопот1е ропг 1ои8., стр. 157. 2 ) „Хриотјанокое учеше нравотв." Мартенсела, цер. Љпухина, Стпб. 1890., т. I., стр. 356. 3 ) „I/ ав1гопош1е роиг 1оив", стр. 72, 94—99. Ср. „Мученички науки" X. Тисанда. Пер. Павденкова. Стпб. 1891. Стр. 70—74. 4 ) „Мученички науки" на крају књиге нримједба С.