Источник

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 205

«рдцл кдингчч, гакожс и Христл: Не предтч очнл!л точјнј рлкотаимде гако чмо« В-ккоВГОДНИЦК! НО мкшже рлкн ХрНСТОКК!, ТК0()А1Ц{ 80/1 К> КоЖ1К> № д8шн: Оо кллгорлзВлтлп^ сл!Јжаш,{ гзкожј Госнодб, л не ики> чмов Н јкцјлпу : Е^кдлш,^ гаки) кјнждо, ежб лш,с готвој)ит'к клагоб, сје пршлитт* (0 Господл, лш,« рлк% ДШ,* СВОКОДТ*.. Н Г0СП0Д1Е, ТЛАЖДе ТКОрИТЕ к 'К НИЛ1 г к, ИОСЛЛКЛЛКЧЦЈ ил1к пре = шенЈА, в'кд8|Ц{, гаки> и вллтт*. сллгклгк и т'к,« г к Господк естк нл шкегкх^к, и цжиновјша лнцл н'кстк 0» Нбги» (Јефес. VI, 5—6). Упуство, које даје св. Писмо, тако је јасно и одређено, да му не треба никаквог објашшења. Када би ме^у господарима и слугама постојали такви одношаји, тада слуге у дотичном дому не би биле као туђини, већ би са осталим сродницима били тако^ер нека врста чланова тога дома. У пређашња времена тако је у опште и било: слуге су се са дотичном породицом сматрале једно и исто, шима су се повјеравале породичне тајне, питани су за савјет и т. д.; свако добро и срећа њихових господара, била је и њихова срећа и добро, а сваку пак незгоду својих господара сматрали су као своју незгоду. У данашње вријеме такови су случајеви врло ријетки, и ако се који гдје-год нађе, то је као изузетак, и ништа више. .У данашње вријеме, када се свуда чује само ријеч о једнакости свију људи без разлике, — која се једнакост највише и разумијева у спољашњем смислу (ријеч о унутратнњој једнакости природе обично и не занима све савременике у толикој мјери), сваки се слуга стара, да покаже своме господару, да он од њега није ни у чему нижи, и ако господар учини према њему што-год сувишно, то ће он истога часа отићи од такога господара, и чак, ако могне ставиће га под судску одговорност. Шта више, одношаји међу слугама и господарима, већином су у виду неке борбе: господар се брнне о томе, да му слуга што више ради, а он да му што мање плати, а слуга се опет стара о томе, да што мање ради, а да што више на. нлати. Данас се већ не може тако што чути (изузетци се не узимају у рачун), да је који слуга са опасношћу свога живота учинио што год добро за свога господара, већ на против ми често читамо вијести о покушају слуге на имање, па чак и на саМи живот господара свога. Новац — то је лозинка нашега времена. Новац — то је једино начело, које данас веже слугу са господарем. С тога данас, особито у великим варошима, понеки слуга за годину дана промијени читаву дузину нових господара. А и господари су у томе доста криви, јер понекада прогоне слугу за најмању кривиц\ г , чак која им се само учини, а у ствари је није ни било. Као што се дакле види, и једна и друга страна раде на погоршању својих међусобних одношаја, а тиме и на својој сопствено! штети. При данашњим условима горе наведена