Источник

источник

Бр. 13

апостолека изрека понекада изгледа чак неразумл.ива; но свакако жељети је ради општега добра и среће, да се у томе вратимо староме реД) 7 " И обичају ! (Свршиће се.) -г I Распеће Спаситељево. Од Инокснтија, архиепископа херсонског и тавримског. Крсна казна, на коју је осуђен био Исус Христос, припада к изумима нечовјештва, којима се прославише источни тирјани 1 ), и заузимаше погаљедње мјесто и ме!ђу самим најужаснијим казнама 2 ). Са Истока је она прешла у Рим, и ел.едовала је за освајачима свијета свуда, док Константином Великим не бјеше укинута 3 ). Код јевреја крсне казни није било; за неке преступе закон прописиваше вјешање преступника, но п.их не прикиваху клинцима, и летпеви се са наступањем вечера ради сахране има |јаху поскидати 4 ). У самом Риму распињаху крсту само робове, који се тамо једва и сматраху људима 5 ). Од житеља из провинције прикиваху на крст једино разбојнике и бунџије 6 ). Распећу већим дјелом предходило је бичевање 7 ). Извршивало се, као и све друге казне, ван градова и села 8 ), на што виднијим мјестима као: на хумкама, или на друмовима. Целатску дужност вршише војници, који код римљана извршиваху све казне 9 ). Осуђеник је морао до стратишта сам носити свој крст, изложен за то вријеме подсмјеху и боју 10 ). Крст се утврђивао прије 11 ), и тек по томе прикиваху на њега осу^еиика: отуда и изрази кос^одитк, кмтк поднАт$, ЕознесЈн8 нд крестт^ 12 ). Са осуђеника скидаху сво одијело 13 ), које је прелазило у својину војника 14 ) Погреба за распете није било 15 ). Тјелеса остајаху на крсту као плеи грабљивих тица и животиња 16 ) или да се сами собом од ваздупших промјена истроше. Ио некад давана је дозвола сродницима да осуђеиике скину и сахране 17 ). У случају какове нужде (при наступању празника, славља и т. д. СгшЈеНзаттт е* (е1егг!тшп виррНсит. С1С. Уегг. у. 64. 2 ) НегоЛ. 3, 125. 6, 194. Јездр. 6. 11. 6(Д- !•> 9- Ро1у1Ј 86. 3 ) 8огот. 1, 8. 4 ) Втор. 21, 22. V. ВопшШ 1 Мззег!;. с1е сгисе пит Наеђгаегит виррНехо Љеп4 1644. 5 ) Јоверћ. Ве11. Јш1. 2. 14. 9. 1'еГгоп. с. 3. 6 ) V. \\'е1ч?еп. а(1 МаМћ 27. 38. ') 1 лу. \ј. 32. с. 26. 8 ) Р1аи(;. МИ. (?1ог. ас(. II. ас. 4, 30. 9 Числ. 15, 35. 1 Цар. 21, 13. 9 ) Тег4и1 <1е согоп. тИ. 10 ) Р1и1 <1е 1аг4. 1)е1 утс1. 4. II. орр. р. 544. Аг4етхс1. 2. 16. И ) Јоверћ. Ве1. Јш!. 7. 10. Схс. Уегг. 5. 12 ) АвсепЛеге. твШге, ТоШ, а^х, 1еуа1'1 1п стсет. 13 ) Аи^и1. с!у. Г)е1. 16. 2. Атћг. Ј. 10 т Т.ис, Апешнј. опехх'о сг. II. 58. ,4 ) 8епес Ле (гапциЛ. с. I. Мех-у1 \о(. 1п Рааа. 1)опо. пит. 31 т Јоћап. 16 ) 8схо сгисет тхћх !итигшп. 1Маи1 Мх1. 61ох'. II. 4. 19. 16 ) Равсев 1п сгисе согуоз . Ног. Ерха!. I. 16, 48. 17 ) Флавије описује, да је римски војсковођа Тит послије велике молбе, њему дозволио да са крста скине своја три познаника, који су били још у животу, од којих су двојица после умрли од рана, а један да се исцјелио. Соп1. Арр. р. .1031.