Источник

Стр. 222 ИСТОЧНИК Вр. 14

штимо по образу божјем у нама саздану красоту?!Зар баш никад небу да не погледамо, ни да уздахнемо жељни Господа?! Који цвијет већма волите? Да ли двијет, пун бајна миомира, или цвијет мртав, без мириса? Је ли да вам је милији свјеж цвијет, лијеп и пун миришљава уља; сваки се за њега отима: старо да га гледи и мирише, а младо да се кити њиме? Ето, то вам је слика човјека, који се, поред тијела, и о души брине мирише му душа, као мир босиљка. А онај цвијет мртав, без мириса, то је човјек, који се само о тијелу брине; то је тијело без душе, то је — мртва материја! Али ако, његујући тијело, и на душу не заборавите, већ ради њеног добра више путд обрнете очи небу за помоћ и милост; ако будете његовали тијело на корист свјеже и побожне душе; ако будете тијело и уништавали, ак<> смета и спрјечава развијање племените, хришћанске душе: онда сте, браћо, ступили на стазу, којом је ходио и данашњи светитељ, јер ћете подићи храм божји, у ком ће се кроз душу вашу разлијевати миомирни кад вјере, љубави и наде; храм, у коме ће се тихо таласати умилни звуци дјетиње захвалности за безбројна доброчинства божја; у коме ће громко одјекивати величање божје славе и светог му имена; у коме ће сваки откуцај срца вашег, тог јасног звона у храму душе ваше одјекнути одушевљеним позоивм: „Хкддите и/ид Гојподи ^, укдли -п рлки Гогподд!" Клањати се божјој величини, славити и хвалити доброчинства божја, јасно и без зазора исповиједати св. вјеру своју, то је дужност сваког, правог хришћанина. А колика и дивна је срећа то за њега, кад он у свом храму, у срцу и души својој Бога слави, велича, хвали и исповиједа! Јасно исповиједање вјере учиниће га срећним, умириће му живот, учиниће га задовољним и блаженим на овом свијету, а на оном стећи ће му заслуга, да од Спаса Господа чује утјешне ријечи : Ходите благословени оца мојега, примите царсгво, које вам је приправљено од постања свијета. Вјером одушевљен, биће срећан и у несрећи, биће задовољан и у сиротињи; и кад дође ора, да се мријети мора, смјело ће погледати смрти у очи, јер ће га храбрити нада у милост божју, нада у вјечни живот; кроз све биједе и невоље овог свијета проћи ће мирно, јер ће га одушевљена и чврста вјера увијек спасти, као што је и св. Симона вазда спасавала, који за св. вјеру не пожали ни круне крал.евске! Амин I 1 ). Ову проповјед говорио је г. Боберић пред садруговима му, у богословском училишту у Ср. Карловцима 24. септембра 1897. године. Уредништво.

Р а з н о. Дијеп дар цркви. Г. Јефтан Бобан трговац из Кључа у Босни, приложио је храму Вознесенија Господњег у Кључу, један врло лијепо израђен и позлаћен крст од сребра у вриједности од 98. фор. Крст је освећен 10. маја ове године и на своје мјесто на часну трапезу постављен.

КњиЉевне вијести. Историја хришћанске цркве. За школску младеж израдио Глигорије (Никола) Живковић митрополит Зворничко-тузлански. (Треће лопуњево и прерађепо издање). У Доњој Тузли. Штампарија Николе Писенбергера 1898. Дијена 80 нч.