Источник

Стр. 226

ИСТОЧНИК

Бр. 15

свештенике је римски прокуратор самовољко именовао и сгсидао; вбог тога изгубише они сваки уплив и углед. Народ их мрзи и презире; он им се као угшетачима свети тиме, што их ружи, исмијава и куие. Нема тога, ко ће уздржати дивљу струју њихове мржње; она се све већма диже и руши све преграде и насипе. Још ће проћи неких двадесет година, па ће се јерусалимским улицама захорити: „0 несрећо над несрећама, кућо Боетос! Проклета им копља била! „0 несрећо над несрећама, кућо Кантарос! Проклети им лажни књижници! „0 несрећо над несрећама, кућо Ханан! Проклети им језици били, што као змије сичу и уједају! „О несрећо над несрећама, кућо Фаби! Нроклете им тегакр руке!" То су ето првосвештенпци; њихови синови су управници ризница, њиховим зетовима потчињени су чувари храма, а слуге њихове тук/ народ тешким тољагама 1 ). Ове клетве огорчене свјетине јасно нам говоре и свједоче о окрутности и немилосрђу свештеничке тираније. Гледали су, како обајесне слуге уз припомоћ својих неваљалих другова наваљују на гувна и житнице и силом отимају десетак за своје господаре, а ко би им се противио, тога би без милосрђа злостављали 2 ). Првосвештеници много пута искаху за себе искључиво право продавати животиње, које свјетина на жртву доносаше. Ханановци имађаху на Маслиновој Гори тргове (КапешЉ), на којима одгајаху и продаваху голубове за жртву. Они учинише у том погледу велико дјело, што су овај монопол претворили у добит. Они на зло употребљаваху свој углед, јер су умногостручили случајеве, у којима су Јудеји према светом обреду приморани били голубове жртвовати. Скупоћа је прешла сваку мјеру и дотле се дотјерало, да су пар голубова продавали по дукат. И док су првосвештеници пливали у изобиљу богатих прихода, дотле је ниже свештенство умирало од глади. Лако је представити, како су у вјерским стварима ти несити неваљалци равнодушни били. Тако покварена ДЈеца Аронова и Левитова нијесу горјела од нестрпљења, да виде царство божје; па ипак нико није конзервативнији од њих. Они сачињавају језгро странке Садукеја 3 ). ГБихова правовјерност с обзиром на све, што се обреда тиче, бјеше непромјенљива, а што једном рекоше, то више не порекоше. Загробни живот слабо је занимао њихов дух; као материјалисте ') Та1пга<1, Шегоз., РевасМт, 57, а. 2 ) Ап^и. 20, 8; 9. 8 ) Странка „праведних", од ТвеДакаћ, праведноет Ово име изгледа с почетка, под Јованом Хирканом, де обиљежава ону странку, која се састојаше из свештеника, и која се, против претјера ности Фарисеја, задовољавала „праведношћу", коју прописивагае текст закона. Може бити, да је ова странка помоћу тога имена хтјела наслонити се на пошљедњег првосвештеника, чији спомен бјегае свијетао, наиме иа Симеуна, званог „праведника" (упореди АпЈЦи. 13, 9ј 17, 2; 18, 1; ВеИ. 1и (1, 2, 8).