Источник

источтшк

Стр. 243

з ц-^а: к: о.

Српско-православна АЕМ. консисторпја Дабро-босанска.

Број

ОкруЉнина.

РеФ. I., бр, 858 ех 1898.

Пречаенол свенгтенсхву српско-правосдавпе Дабро-босанске епархије. И ако је ова консисторија, окружницом од 19. јуна 1897., бр. 1765, реф. IV., бр. 467, упозорила ерпско-православви народ и свештенство ове епархије и посредовала, да се иконе од познатих и овлаштених трговина, прегледане и потврђене овом консисторијом само преко својих пароха и консисторије уз утврђену. цијену нар}-чују; ипак се у неким котарима десило, да су непозвани трговци српскоправославним становницима нудили и продавали иконе православне само за то, да уз њих лакше и своје сопствене протуре. Ти непозвани продавци нијесу чланови цркве православне, нити имају од консисторије дозволу, да православне иконе продавати могу. Да се и тој наметљивости доскочи, консисторија је наредила православним продавцима икона, да поред печата и потписа консисторнјалног повјереника, на сваку икону ударе и свој сопствени печат. Ради лакше предохране, да се не би нагпем народу подметале неправославне иконе, позива се пречасно свештенство, да поново посавјетује своје парохијане, да ни од кога сами не купују иконе без свога свештеника, и да иконе купују само од православнијех продаваца, који имају писмену дозволу консисторијалну, да могу иконе продавати. У осталом биће најбоље, да свештенство по овостраној наредби од 19. јуна 1897.. бр. 1765., поступи, и за своје парохијане иконе само наручује. У Сарајеву, 25. августа 1898.

Прилике јудејског народа у Јудеји око 26. г. Појава св. Јована Крститеља,

Мора ли се о великом празнику мира тамјан запалити пред „сватда скатмх^к " или у самим „ скатда скатк1\"к" чим првосвештеник у!је? Ово је питање било толико важно, да су Фарисеји о дану пред

АЕ и Митроподит Дабро-босански:

Никоми, с. р.

Из дјела П. Дидона: Исус Хрпстос.

(Наставак.)