Источник

Бр. 16

Стр. 245

Тако дјетињаст ригоризам занимаше њих увијек. ЕБнхова побожност биле су жртве, завјети, утврђене молитве, које су тим више вриједиле, што су многостраније и заилетеније биле, а говорили су их и читали већином у храму или на отвореној улици. Много прања морало се чшштп прије жртве, чак и прије читања закона. Прали су се иред јелом, обичај, који су јамачно увели Хилелци или Шамајци. Чували су се, и то строго, х-љеба, уља и вина поганнчког. Постнли су дваред у недјељи све до вечера са највећом строгошћу и са свим својевољно, и то понедјељником и четвртком. Хваљаху се милостињом, коју даваху. Сви ови скроз самовољни обнчаји уведени су мало по мало, утјецајем Фарисеја послије вавилонског ропства, и то бијаше тежак јарам, којн су они сами себи и народу на врат метнули. Смисао правог морала насилно бијаше покварен овим безгранично механичким дјелањем и чисто спољашњим радњама. Језан^еље даје нам слутити у понављаном укоравању, којим Исус поред многих њихових заблуда кори Фарисејце, да они не сматраху својом дужношћу помагати сиромашне родитеље своје, јер за Бога они су све своје Богу на жртву принијели. 1 ) Посред ових рушевина од лукавства у схватању закона и од казунстичких расири свјетлио је још по који слаби зрачак науке о моралном закону. Представници школа, по источњачком обичају, показиваху своје знање у кратким и снажним пзрекама нли у причама оригинална и снажна израза. Талмудисте нам дају безброј примјера. „Пирке Абот" иружа поучну збирку. Али као и узвишена начела филозофије тако бијаху и лијепи прописи синагоге ништа друго, до ли мртво слово. Нн једнима, ни другима није пошло за руком постати моралннм законом у срцима оних истих, које они често устима помињаху. и оних, којима управљени бијаху. Незнабошци не могаху скршити јарма фатализма и пантеизма; а јудејски учитељи подлегоше кукавној, механичној формалности. * Ипак неправедно би било, и уједно историјска заблуда, кад би когод мислио, да су сви Фарисејн без изузетка, дакле цијела странка имали удијела у овим вјерским заблудама и настраности, у овој претјераности и пороку. Нови завјет црта више ликова, као Никодима, Јосифа Ариматеје, Гамалиела, које освјетљаваше велика једноставност и узвишеност мисли. Наћн ће се у њнма право чисто потомство духа, којн живљаше у Хилелу, типу Јудеја, којих срце бијаше отворено за наду на божје обећање. Они сачињаваху изабрану гомилу, на чију мудрост у савјету ') Мат. 5, 20; 15, 3.