Источник

Бр . 16 ИСТОЧНИК Стр. 247

је „мисао срца човјечјега зла од малена" (ГГоетање 8, 21). А намјера је Христова да узвиси, уздигне човјека к Богу, коме се никакво зло, никаква нечистоћа, никаква таштина не може приближити. У осталом, ма како да су строга правила Јеванђелске наравствености, не може се казати, да она у датој мјери свакоме од Бога, нијесу била неизведљива; живим доказом за то служе нам сви Свети, помен којих православна црква слави и велича сада. У збору њиховом ми налазимо људи свих звања и стања, свакога узраста и пола, видимо не само крјепких силом мужева, него и слабих по природи својој жена и младића. И кад би стали изучавати и набрајати иосебце све њихове хришћанске подвиге, тада би морали говорити о њима годинама — тако су многобројни и разнолики! А у укупности као да нам представљају широки и дивни луг, покривен разноликим цвјетовима хришћанских врлина, у реду којих заузима неоспорно прво мјесто непоколебима вјера у Исуса Христа, као Снна Божјега, и тврда вјера у РБегову св Цркву. Споменимо се првих вијекова хришћанства, споменимо се страшних непријатеља Цркве Христове, сјетимо се и јунаштва исповједника и мученика, које ни мач, ни ватра, ни тамнице, ни окови не могоше поколебати у вјери и натјерати да се одрекну Христа и Његове св. Цркве. Па сјетимо се и својих прађедова, шта онн претрпише за вјеру Христову опоменимо се хаџи-Ђере и- хаџи-Рувима и осталих Срба паћеника-мученика „за крст часни и слободу златну". То дивно јунаштво исповједника вјере Христове, коме од нас неће наћерати руменило стида у образе, кад видимо како смо хладни према вјери и немарни према животу хришћанском. А колико је међу нама таких, који су хладни у вјери, не мало је и такових који се шта више стиде, називати себе православнима. Па шта ми треба да осјећало. видећи пред собом читав облак светих који угодише Богу? Шта ћемо рећи у своју обрану и оправдање и на страшном суду Божјем, кад угледамо цио збор сабраће своје, украшених разним хришћанским врлинама и за своје подвиге увјенчаних од Господа славом небеском? Ми се обично правдамо за немар свој црема животу хришћанском слабостима природе своје. Но и Свети, као људи, који су имали природу као и ми, нису били такођер слободни од слабости. Али они гу лијечили слабости своје дубоким покајањем, строгим уздржавањем, а поглавито — пламеном молитвом. У опште пажљиво промотривши живот светих. ми видимо, да све завјештано нам небеским учитељем и његовим апостолима, само ради тпјела нашега лијенога на све добро, изгледа тешким бременом, а истинити ученици и пошљедоватељи Христови, у његовнм заповједима налазили су и налазе себи утјеху и насладу. Не назива забадава и Спаситељ заповијести своје јармом благим и бременом лаким. Ко носи спасоносно бреме то са задовољством и радошћу, за тога се оно чини обичним теретом и мало по мало не само да губи те.жину него со обраћа у крила, која носе и узносе труђеника Христова ка савршенству. За доказ овоме служе нам угодници Ножји, који су испуњавали не само позитивне заповједи Христове, него су стављали на. себе и добровољне подвиге ради славе Божје и спасења свога. Па проучавајмо чешће и уердно хришћанске подвиге светих Божјих угодника, и ако не свију, а оно бар оних, које славимо као крсно име своје и као заштитнике домова својих. Живот угодника Божјих је богата ризница, из које сваки може узимати све, што му је потребно за успјевање у животу хришћанском, и што је сходно и згодно са његовим узрастом и с-илама, зва,њем и стањем; живот светих угодннка Божјих — то је неисцрпни извор исгина, утјешних ради ума нашега, то је жива вода за срце, које жсдни нравде и побожности. Не заборавимо