Источник

Бр. 18 ИСТОЧНИК Стр. 287

Овом згодном приликом рећи ћу ради нашег добра и напретка: да сви живимо у миру и љубави. „Како је дијепо, кад сва браћа асиве заједно (Пс. 133); „ако је могуће. колико до вас стоји, имајте мир са свима људима" (Рим. 12. 18.); „молим вас браћо, чувајте се онијех, који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и клоните се од њих" (Рим. 16. 17.); немразимо се и не цијеиајмо , јер: „свако царство, које се раздијели само по себи, пропашће" (Лук. И. 17.), не оиадајмо и не црнимо један другог , него „чашћу један другог већег чините" (Рим. 12. 10.), бојмо се Бога и извршујмо св. закон његов, јер „благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима његовијем" (Пс. 128). — Кад би браћо само овај завјет хтјели примити, ја мислим да не би ничим бољим могли прославити успомену блаженоупокојеног Митрополита, који је и сам таким животом дуги вијек свој овде на земљи провео, те је с тога заслужио вијенац награде у слави Божјој а и наше вјечно спомињање. Укратко да повторимо и завршимо: Благословена је душа упокојенога преосвештенога Митрополита и бившег Лрхипастира нашег Ђорђа Николајевића, који својим дугогодишњим радом као трудбеник и књижевник, учитељ и просвјетитељ, архијереј и велики добротвор народа српског, дуги вијек свој достојно назначењу човјека проживи. Он је радом својим друштву користио, а примјерима слојим увијек предњачио, својим великим поклонима, Богу је зајам давао, и, тај ће му Он горе у вјечности својој повратити. Блажени покојник, плодотворнн рад свој започиње у стародревном и историчком граду Дубровнику, а завршује га у нашем лијепоме Шехер-Сарајеву. 2 г. и нешто више од 7 мјесеци земни остатци почивали су му овдје, а сад по завјештају Његовом, кости ће му на вјековјечна времена сахрањена бити у шггомом Блажују у красној цркви српској гдје им је и достојно мјесто назначено. С/мкд н члт-к (како/иУ чмок^кУ д-блдћ и1,!/чК к.мгое. Олава Митрополиту Ђорђу Николајевићу вјечпа му памјат!!" Послије овог говора отпјевано је „вјечнаја памјат" и спровсд се кренуо. (Свршиће се.)

Р а з н о. Превишњи ииеидан. Прослава превишњег имендана ЈтБеговог Величанства цара и краља нашег Франца Јосифа I., обављена је 22. септвЈгбра, прописаним Богоелужењем. Његово Високопреосвештенство госп. Дабро-босански Митрополит Николај, обдржао је са свештенством благодарење, коме су присуствовали чаеници и војени и грађански чиновници, школска младеж и побожни народ. Освећеље хеиеља иове зграде српско-правосл. црквено-школске општине у Сарајеву. На Малу Госпоину 8. септембра ов. г. освећен је темељ нове општинске зграде, у којој ће се Митрополија смјестити. Послије свечане архијерејске службе, која је у новој цркви одслужена. изашло се на мјеето градилишта, које се одма поред цркве, на југоисточној страни, а на углу Франц-Јосифове и Рудолфове улице налази. Чин освећења обавио је високопреосв. госп. АЕ. Митрополит Николај уз асистенцију више свештеника. Томе свечаном чину присуствовао је преузвишени госп. барон Кучера, грађански доглавник земаљске владе са вишим чиновницима. Школска младеж стајала је у реду око градилишта, а побожни народ у густим гомилама, које по портн црквеној које по улицама. Ова лијепа свечаност, завршена је уоби-