Источник

Стр. 286

„Све што наша душа на земљи налази, То све, као сјенка, као сан пролази Све што је човјечије, све је то сујета, Човјек не понесе ништа са овога свијета." Блаженоупокојени Митронолит Николајавић изгледа, као да је најбоље схватио назначење најодличнијег створа Божјег на земљи — чонјека, одликујући се радњом и штедиом и украшавајући себе добрим еванђелским дјелима. Као учитељ, свештеник и књижевник српски, с пером и књигом у руци, непрестано је радио, учећи, соколећи, храбрећи, савјетујући, опомиљући и исправљајући, док најпослије: „ После тешка посла трудна Изнемог'о земљи паде." Поред другог напорног му рада за школу и цркву своју од непунијех 67 година, блаженопочивши Митрополит штедњом умјереним и светачким животом својим стјече себи и блага земаљског, али и то не себе ради, него ли ради народа свога, јер „и богаствб, силно злато / невољној је сиротирћи поклоњено и раздато." А шта да речемо за оне веће и мање своте, које је слављени покојник, од својих уста штедећи, на олтар просвјете издао. Зато најбоље зна: Задар, Блажуј, Јазак, Вардар-Вакуф, Бос. Градишка, Сарајево, Маглајани, Петровад, Добој, знаду српски ђаци, многа сиротиња и његова родбина и друштва разна, која ће његов свијетли спомен на вјечита времена у незабораву сачувати. Поред осталих врлина, које могу красити једног самртника, блаженопочивши Митрополит, био је одан душом својом цркви православиој и народности српској , које је светиње свагда цијенио и јуначки бранио, кад је требало, али је знао и туђе поштовати. Дакле био је велик за цркву своју и народ евој, а вијеран н своме земаљском владару и држави ЈБеговој. Нама је свима добро позната 1Бегова мирољубивоет. Он је као прави Божји човјек знао сваку распру и мржњу утишати, мирећи, савјетујући и апелирајући на правду, срце и савјест човјечју, тако. да човјек одлазећи испред њега, ни помишљао није, да и даље непријатељским расположењем дише на спрам свога противника. Ако у данашњем времену у опште може бити људи, за које кажемо да су свети живот у корисном раду проводили, то је заиета био тај паш преосвештени пок. Митрополит, чија су дјела награђивале и окруњене главе, признајућп му то и одликујући га свијетлим државним одличјама. Нзегов свијетли спомен у народу српском, остаће и онда, код нас више међу живијем не буде. — Морам овдје напоменути, да је било некијех, који су га неоправдано пред сому смрт његову нападали, али он је то као прави еванђелеки муж презрео и сваком простодушно опростио. Пратиоци, очевидци и учееници рада и добријех дјела творих св. владико наш, проповиједа ће о свему, што су видили, дознали и чули, те ће и даља покољења освједочена бити: о лијепим својствпма дутае твоје, о постојанству воље твоје, о одважности духа твога и о начину црквеног мишљења и народног оејећања твог. Радом и животом овога великана натпег, могли би се и ми сви у животу користити, кад би еамо хтјели, да се на тако примјерна добра његова дјела угледамо.