Источник

Бр. 18 ИСТОЧНИК Стр. 285

близву родбину молећи, са ријечима- „ту ме и ту, на то и на то мјесто сахраните"! Жељу и аманет старијих ријетко је, да ће која породица неизвршеном оставити! Слично томе, и нама се дала прилика. да данашњим даном извршимо пошљедну вољу бдаженоупокојенога АЕ. и Митрополита Дабро-босанског и великог добротвора српског Ђорђа НиколајевиДа, чије најчасније земне остатке ево поново данас износимо на Божје сунце, да га оно још једном обасја, износимо га, да му сви овдје стојећи као примјерном оцу и добротвору свом, одамо пошту, коју је он у истини заслужио, и да га онда предамо на вјечно боравиште матерн земљи на доликујуће му мјесто, у Храму св. блажујске цркве а поред његове задужбине, српске народне школе, којој је он прву већу у овој земљи закладу своју од 15 000 фор. као Митрополит Дабро-босански, намијенио. Стрепим и страх ме хвата, кад само и помислим, да би могао мојим слабим ријечима и неумјесним говором, да помрачим сјајне заслуге и свијетли спомен тако великог и ревносног апозтола и вриједна посланика у винограду Гозподњем. Не можемо тужити данас над земним остацима твојим преосвештени Архипастиру, јер си тјелесним животом твојим достигао и проживио од Бога одређени вијек човјечји, и стеченим умним и материјалним имањем твојим расположио си корисно и родољубиво, зашто ти је име твоје и уписано међу велике и нсзаборавл>ене покојнике народа српског. Овај досад најпрослављенији великан Митрополит наш угледао је свјетлост земаљску 20. априла Ј807. год, у питомом Сријему и мјесту Јаеку. По свршетку наука, стигао је 20. децембра 1829. год. у Дубровник и тамо је, тако рећи, првп отпочео школски рад у срнском духу у свој Далмацији просвјећујући и учећи: „Докле народ својим духом дише, Дотле себи бесмртна нмена, И језпком материнским пише, Урезује у храм Иантеона. и Ступив у сретни брак 16. априла 1833. 6. и 11. маја исте год. рукополаже се за ћакона и презвитера, те одмах у мјесецу Јуну иостаје парохом дубровачким, 1846. произведен је за проту од епископа Мутибарића. У 1850. г. изгуби своју дјечицу и супругу, те 1858., и преко воље, буде премјештен у Задар за професора богословије, у којој је радио 2 године дана, и, пошто је лотом 10 година провео у консисторији, ј год. 1870. буде опет повраћен на преустројену Богосло^шју онамошњу, одакле је нама овамо дошао као преуредитељ црквених послова у год. 1881. Прву своју закладу од 12.000 фор. установио је 1879. ради богословског васпитања српских младића Далматинаца. У год. 1882 ( произведен је за архимандрита, у 1883. одликован Митром архимандритском, а 3. фебруара 1886. посвећен је и свечано иншталиран за Дабро босанског Митрополита у Сарајеву, гдје се 8. фебруара 18У6. упокојио; дакле пунијех 10 година и неколико дана проживио је у плодном раду, родољубива и добротворна дјела чинећи, као Митрополит св. Дабро-босанске Архидијецезе. И ако је преосвештени Митрополит Николајевић лијеп низ година љуцких достигао, и ако је својим, у свему најумеренијнм животом дубоку човјечју старост доживио, али и он је био као трава, и љегови су дани проШли као цвијет селни, и над њим је остала прошлост земна, а започео небесни живот безкраја. Тако ће, браћо и господо, једном бити и с нама, који смо данас овде. Дани живота ззмног избројиће се данас једном а сутра другом, те ћемо посгати прах и пепео, само ће добра дјела и даљње потомство епомињатн, а то баш и јест права мета овога кратковременог живота, пуног патње, невоља и искушења, јер,

\