Источник

источпик

Стр. 279

вијеће би устдновљено канда вољом Птоломејеваца, који у намјери стећи наклоност Јудеја признаше за право, да сами собом управљају. По свој прилици у почетку, под Селевкидима, права његова бијаху доста скучена, и тек под Асмонејевцима поче расти његов утјецај. Морамо се вратити све до године 130—те, до владавине Хирканове, да видимо, како се „Бет-дин" претворио у „синедрнјум", те се тако влада над јудејским народом подијелила међу синедријумом и првосвештеником, који дотле бијаше највиша власт. Римљани, који годином 63-ћом бигае господари у Јудеји, оставише ово народно представништво, једино гато му власт ограничише. Наћи ћемо га под Иродом и прокураторима с истом организацијом, коју му Хиркан даде. Првосвегатеник је предсједник синедријума, особито од смрти Хилела 1 ). Име му је „Нази", кнез, а заступник шегов зове се „Аб-бетдин", отац суднице, јер он води главну ријеч у правничким препиркама. Вијеће се састоји из чланова 1) оних породица, које имају право на првосвегатеничко достојанство, као гато су Ханан (Ане) и Фаби, то су првосвештеници; — 2) оних породица, које имају неко имаше и потврђују своје чисто јудејство родовним регистрима: то су старци, тсреб^терог, — и 3) законика, представника школа, равина, који тору преписују, испитују, тумаче и уче; то су књижници, ура[л|латгГр, и учите.љи, бсбаахаХос, етиатату;?. Власт синедријума је различита и многостручна. Све, што припада елементима, који сачињавају јудејски живот, у његовој је власти до најмањих ситница: он је уједно црквени сабор и суд и парламенат. Он ријешава у научним, правним и обредним питањима, бдије над чистотом рода, над браком свештеничких породица, утврђује календар и мијене мјесеца и сједначује приватну трговину Јудеја. Даље он чува предање и закон, доводи преда се хулиоце божјег имена и лажне пророке, шта више осу^ује их и на смрт каменисањем: само у потоњем случају мора пресуду потврдити римски прокуратор. У вријеме Исусово, од владе Иродове, бијаше синедријум постао скоро презрено вијеће 2 ). Ирод и Римљани дадопш првосвегатенику предсједничко мјесто у сннедријуму, и начинигае га својом лутком; а тако пронађоше начин, како ће читаво вијеће робљем учинити, да да дјела по њиховој ћуди. Први народни живот не одсијева вигае у овом званичном представнигатву. Док фарисеји још имаЈјаху већину, дивља ревност њихова не устрагаавагае се ничега; они се не бојаху и самога Ирода пред суд позвати. 3 ) Странка Садукеја, који су у ври-

Ј ) 11)1(1. 20, 10; Дјела ап. 5, 17; 9, 1.

2 ) Ап1:1ф1. 15, 2 и 3.

3 ) Ша. 17, 2.