Источник

Бр. 20

Стр. 311

Фарисеји, говори св. Матеј, отидоше тада и начинише внјећу, како би га ухватили у ријечи (Мат. 22, 15). По мишљењу неких тумача, Фарисеји, који су о погубљењу Христову вмјећали, не бјеху чланови синедриона, него друге приватне личности из фарисејске Спаситељу неиријатељске странке, које су саме од себе, а у ннтересу те странке тако радиле. 1 ) Но јасно се види не само из горе наведених ријечи Матејевих (Мат. 21, 23 и 45), него и из казивања других еванђелиста (Мар. 11, 27 и 12, 12; Лук. 20, 19), да је замисао о погубљењу Христа баш у средини самог синедриона поникла. Јер кад св. Матеј спомиње само Фарисеје, то он без сваке сумње^ с тога чини, што су они н били управо дугна непријатељске замисли, и што су они у синедриону сачињавали таку странку, која је у сваком питању и рјешавањнма превагу имала. 2 ) Чланови синедриона покушавали су „да доведу Христа у забуну и тада да га ухвате" 3 ) питањима својим о власти, но не само да нм нлан не испаде за руком, већ сами бише од њега посрамљени. (Мат. 21, 23—27.) Желећи избјећи такове неудаће и сигурна успјеха постићи, савјетоваше се они, (сијл^обХ^оу елзфоу) да мудро и пажљиво поступе, како би Га у ријечи ухватили, т. ј. навели Га, да искаже што власти противно, те тада, корнстећи се тиме, да Га ухвате, и по казивању св. «Луке, поглаварима и власти суднјнној предаду. (Лука 20, 20.) Израз: како би га у ријечи ухватили гласи у оригиналу у тексту Матејева еваи 1)сл>а: Зтш? аихоу тсаусогбб*#^ гу Х6у ;р. Глагол тхусбеби) не налази се у употребн код грчких класика, долази само V ГХХ п управо значи: плести коме замке, ловитп кога у клопку. Непријатељи Христови, дакле, намјераваху ставитн на Њега таково питање при ријешењу, кога бн Он довео Себб у незгодан иоложај, да би се у њему заплео. Резултат савјетовања Фарисеја бијаше тај, да они иослаше Исусу ученике своје са Иродовцима. (Мат. 22, 16.) Христос је добро познавао Фарисеје и знао, да су Му они непријатељи и да Му о глави раде, те ушљед тога Фарисеји и не хтјеше сами Христу ићи бојећи се, да ће Он пронићи у намјере и цијељи њихове, већ послаше ученнке своје Њему, које он не познаваше и на које, по мишљењу Фарисеја, сумњати није могао, нити ишта знати о њиховим лукавим замислима. Спаситељу, мислили су они, требала се

1 ) Меуег. КгН. ехе^е!. НапсЉ. и!з. Еуап^. с1 МаИћ., АиО. 5-е; ОбШп^еп, 1864. г. ; етр. 447.

2 ) 1^ап§'е: Тћео1о^.-ћогт1. ВЉеНуегк. Оак N. Теб1;ат. — Аив. 3-е, 1868. г. Тћ. I. стр. 323 ; 01в}1аи8еп: ВЉПзећ. Соттеп1;. ић. (1еб N. Теб1. егб!,е Вапс1, АиН. 4-е Кош^бћег^. 1853. г. стр. 808,

3 ) ОеоФИлакт -б: Толков. на евангел!е огјб Марка, Казант., 1857. г. стр. 171.