Источник

Стр. 312

ИСТОЧНИК

Бр. 20

рнјеч посланика њихових истинитом показати и претставити, а жеља њихова, да чују од њега мишљење Његово, у питању о плаћању данка Римљанима, њима тако мрским, сасма природном и оправданом. х ) Ради бољег усијеха, и да би им се замисао у дјело што сигурније привела, послаше Фарисеји уз ученике своје и Иродокце. Ео су били ти Иродовци — разна су мишљења тумача. Тертулијан 2 ), св. Епифаније 3 ), блаж. Теофилакт 4 ), и Јефт, Зигабеи 5 ), сматрају Иродовце за ретшгијозну секту, која је поштовала Ирода за Месију н усвојила начела и назоре садукејске. То мишљење дијеле и неки од новијнх тумача, као на пр. Евалд. 6 ) Елаж. Јероним 7 ), св. Златоуст, 8 ) и блаж. Теофнлакт, 9 ) идентирикују Иродовце с војницима Иродовим. 10 ) Од новијих тумача једни држе, да су се Иродовцима називале слуге и придворници Иродови; 11 ) други опет шљедујући Оригену, 12 ) Јерониму, 13 ) и Кирилу Александријском, 14 ) тврде, да Иродовци бијаху странка једна јеврејска, потчињена римској власти по нужди и ушљед тадањих неминовних прилика и околности. 15 ) Трећи наиротив мисле, да су они били странка посве Ироду одана, а којој главна циљ бијаше, одржати дом Иродов посредством добрих одношаја његових с римским двором, ушљед чега бијаше неопходно нужно сваки нацијонални покрет Јудеја угушивати. 16 ) По мишљењу четвртих, најпослије Иродовци бијаху политичка странка јудејска, која, користећи се незадовољством народним на неправедну управу Пилатову, агитовала у корист нацијоналне управе Иродове. Енјаше то странка нацијоналиих ројалиста насупрот принципу чисто теократске странке. Као такова странка Иро-

') 1(5п§е, стр. 323; Меуег, стр. 447. 2 ) Он ка8ује: „<|ш' Спв1;ит НегоДет евве ЛГхегип!" Ргаезсг. 45. 3 ) „И [м )довци у свему бијаху као Јудеји, с том раз.шком, што су Ирода за Хриета признавали и Христом га називали." Твор. св. Отц. вт, руск. пер. I. 50. Москва. 1882. г. стр. 371. 4 ) Толков. на Еванг. отч. Мат., Казанб, 1855. г. стр. 272. 5 ) Толков. на Еванг. отт. Мат. КиевЂ, 1886. г. стр. 181. 6 ) ОезсШсћ. Сћп8{. и. 8ешег 2е14, ОбШп^еп. 1867. г. стр. 46. Тог су чишљења и Гајгер, Хициг и др. Види: Зсћапг: Сошшеп(;. !.11» Даз ЕуапјЈ. МаН. 1879. стр. 452. ') Соттеп*. т МаМћ. т Орр. е<Ј. 1684. 1от. 9. р. 54. 8 ) Орега еД. МопМапсоп, Раташ, 1727, 4от. 7. ра^. 687. 9 ) Толков. на Еванг. отђ Мат. стр. 272. 10 ) Малдонат вели, да 4и мишљење оних, који Иродовце идентификују са војнициша Иродовим донекле оиравдано бити могло, јер и војници Цезареви називали су се Цезаровцима, нс томе протуслови већ и то, што Ирод већ умро бијаше, а син његов, Ирод Антипа, управљао је Галилејом, а не Јудејом, и војници његови нису могли бити у Јерусалиму, па конзеквентно ни ИродЈВЦима се називати. Соттеп4. 1п ( |иа!иог еуапјг. ес1. Ми881роп(;1, 1596. г. I, ра^. 460. и ) Iа^1|ц(1'оо[: Ногае НећгаЈсае е! !а1тш1н\че, Сап^аћп^Гае, 1638. г. ра^. 240; Окћаивеп, I, стр. 809; Фаррарг Жизнј , 1исуса Христа, пер. Лопухина С. Петер. 1885. стр. 348. 12 ) Тгас4. т МаМћеиш, 21. 13 ) Соттеп1. р. 54. и ) 1п Еаа^ат 1Љ. П стр. 11. 1Б ) Мак1опа4: (Јопмпеги. рад 1 . 460. Његова су мишљења: де Вете, Винер, Неандер и др. В. Меуег, стр. 447. Мајер примјећује, да већ сам назив: „Иродовци", не иде у прилог тога мишљења. 16 ) МаМопа!: Соттеп(;., р. 460; Фаррар%: Жизнб 1исуса Христа, стр. 348; ГорскШ: Истор. Еванг. и Церкви Апост. Москва, 1883. г., сгр 292.