Источник

Бр. 22

ИСТОЧНИК

Стр' 343

ник Христов по имену Ананија. Нзему се јави Господ и рече: „Ананија, иди у ту и ту кућу и потражи тамо Савла, родом из Тарса." Ананија одговори: „Господе, ја чух, да је тај човјсхг дошао овамо да веже Хришћане, и да их меће под стражу." Но Господ му одговори: „Иди, јер ми је он суд изабрани, да изнесе име моје пред незнабошце , и цареве и синове Израиљеве. А ја ћу му показати, колико му ваља пос.традати за име моје." —- Ананија испуни вољу Господњу: оде к Савлу, метну руке на н>ега, излијечи га од сљепоће и за тим га просвијети светим крштењем. Савле постаде са свим други човјек : он стаде одмах проповиједати по јудејским зборницама Исуса, да је Он заиста син Божји, Христос Спаситељ свијета, — да се сви дивљаху и не вјероваху својијем очима, знајући за стално, да је пред њима онај исти Савле, који је дошао у Дамаск, да гони Христову пауку, а не да прославља Христа: Непоштени Јудеји одмах се договорише, да га убију; али га Господ спасе и посла да проповиједа свету вјеру хригаћанску по свима крајевима тако, да је цио тадашњи свијет познао Савла, који се сад звао Павле, и под тим именом слави га црква, као једнога од првоврховних апостола. Његов свети живот п подвижничке трудове описао је св. Јеванђелист Лука у књизи Дјела апостолска, а његова наука о Христу и благодати Божјој изложена је у 14 посланица, које ми читамо у цркви на божаственој литур^ији. Говорећи о свом обраћењу, сам апостол Павле примјећује: „Ја се не иротивих небесному ви^ењу." То значи, да се он није противио благодати Божјој, која га призиваше, и гле, што учини од њега ова свемогућа благодат. Он се противио вољи Божјој само дотле, док је није познао; шта више; он мишљаше, да, гонећи Хришћане, служи Богу, да гони непријатеље своје вјере, које је сматрао за непријатеље БожјеОн је драговољно пошао за истином Христовом, чим је она засијала пред њим. Господ гледа на срце човјека. Он је видио и у срцу Савлову искрену жељу, да послужи Њему; видио је, да је Савле готов на све Господа ради, само не зна за пут прави, и ево Господ милостиво снисходи његову незнању и показује му овај пут. А књижевници и Фарисеји и^аху јавно против Христа Спаситеља, иђаху из зависти, не хтједоше ни да чују његову божанску науку, не хтједоше ни да виде његових дивних чудеса; с тох л а и благодат Божја није нашла одзива у њиховим х'ордим срцима, и они погинуше у свом упорству против иауке Христове. У самој ствари: колико је баш поражавајућих чудеса свршио Господ пред њиховим очима!... Сјетите се само васкрсења Лазарева; није ли го чудо Божјег свемогућства ? И то дивно чудо свршено бјеше јавно, пред множином народа; њега