Источник

Стр. 866

источник

Вр. 23

значи, да сам Бог хоће, да буде људима тешко доћи у муку вјечну, па с тога им Он и не даје кључеве од пакла. А рајске кључеве предао је Он људима: кад хоћеш, тада иди у рај! И пазите добро, Господ говори : тн клк»чи, а не клнјчт *., дакле рај Божји не отвара се само једним кључем. — А какви су то кључеви? Различити: и жељезни, и златни, и дрвени. У сиромаха је, на примјер, кључ дрвеип ; он ће сиромаштвом својим отворити себи рај. У богаташа је кључ златни: он може богаством својим отворити себи рајска врата. А жељезни кључ стрпљивости, смјериости, труда, има свакн човјек. Дакле, сваки се човјек може спасти, може рај добиги. Треба саио једно знати ; тијесан је и трудан пут, што води у царство небесно. То су ријечи самога Господа. Тијесан је тај пут, п с тога су мио|-и подвижницп пошавши њиме, оставили свијет, одбацили све што је свјетско, и прошли овај пут у сиромаштву и свакој оскудици; шта више, свети мученици омочише овај пут не знојем, већ крвљу својом. Ко дакле иде, подигавши главу високо, ко се горди пред другима, тај не може овим путем проћи, ако не сагне главе, ако се не смири: уска су врата и тијесан је пут! Ко се пренаснти земаљскијем благом, одебља од неуздржљивости, тај не може проћи, ако не ослаби своје тијело постом и радом: уска су врата и тијесан је пут! Ко има много што-шта, што му и не треба, ко не дијели ближњима милостиње, ко је поред тога оптерећен и другом сујетном бригом, тај не може проћи туда, ко не умањи све то: уска су врата и тијесан је пут! А женама — о како много што-шта треба да напусте, за што их веже срце њихово, ако желе да прођу кроз та уска врата! Тијесан је пут и мучан, пун трња и чкаља! Треба много зноја пролити, треба много труда уложитп, треба много претрнити и пострадати, да се дође до раја и у рај: кроз многе муке можемо ући у царство небесно! Чије тијело воли његу и мир, ко хоће да иде глатком, цвијећем посутом стазом, ко не може ни једне уврједљиве ријечи претрпити, тај не може ући у рај: уска су туда врата, тијесан је и мучан пут! — А ко хоће да уђе у рај ? Без сумње: сви. Тада нека сви и знацу, да је пут туда тијесан и мучан! Пророк Илија, одлазећи на небо, збацио је са себе горњу хаљину своју. А каква је то била хаљина? Проста овчија кожа. Ти, дакле, брате, који овако или онако дереш овце — вријеђаш сиромашне људе, — знај, да тебе у туђој кожи не ће пустити у рај. Изби из главе, као да ћеш моћи тамо у туђој кожи ући, са отетим од ближњега добром ! — А је ли Хришћанину и могуће, да се одлучи, да замијени рај са временим, пролазним, земаљским добром ?... 0 рају Божји! ми те мо. жемо добити, али те не можемо умом нашим постићи!... ^ -.- Ј