Источник

Бр. 24

ИСТОЧНИК

Стр. 377

Читуља.

•ј" Тзорђе Петровић, протојереј, прави члан српско-православне АЕМ консисторије Дабро-босанске, преминуо је 24. овог мјесеца у 44. год. живота, а 15, своје свештеничке службе. * * * На Бадњи дан ове године у 9 сати и 15 минута у вече, заклопио је за увијек своје смртне очи }едан скроман раденик у ВиноградЈ Господњем. један смирени служитељ св. Олтара, један добар син српског народа — послије дуготрајне и тешке болести прота Ђорђе ПетровиБ оде Богу на истину. Свијетло Христово Рођење ове године би завијено у очајну земаљску жалост породици покојниковој, а прослава његова би проткана болним осјећајем код свих покојникових познаника и пријатеља. Гробови се један за другим нижу, а редови оних раденика, који своје дужности према Богу и свом народу у тишини и нечујно обављају, постају све ређи, цвијет нашег свештенства, подигнутог у нашим скромним приликама круни се све више и више. Послије почивших прота Стефана Прокопића и Цере Петровићп, правих чланова консисторијалних, ево Дабро босанска консисторија, наш највиши у овим крајевима духовни суд, дочека, да у току свог 16-годишњег опстанка још једног свог члана вјечној кући отирати. Овакови губитци су осјетни за наше скромне прилике и остављају за собом примјетну празнину. 'Борђе Петровић родио се 1854. године у Сарајеву од оца Хаџи Јована и матере Јованке, Школско образовање получио је поласком школе у Сарајеву, Бањојлуци, Новом Саду и Биограду, гдје је као питомац кнежевине Србије свршио 1876. год. Богословију са одликом. Те бурне године Ђорђе је ступио драговољно као болничар најприје у болницу „Женског друштва", а послије у болницу „Црвеног Крста" у Биограду, а године 1877. употребљаван је као писар при војеним уредима. У свима овим приликама обављао је дужности евоје савјесно и ревно без икакве награде. Повративши се кући у Сарајево, примио се 1. августа 1878. учитељског звања на основној школи у Сарајеву са платом од 50 дуката годишње и бесплатним станом, огријевом и послугом, која му је плата од стране школског одбора 24. јулија 1881. претворена у годишњих 600 фор. На овом звању остао је покојни Ђорђе шест година, дакле до 1. августа 1884., и напуштајући исто добио је од школског одбора свједоџбу о свом учитељском службовању оваку: „За сво то вријеме обављао је он своју учитељску дужност свагда најсавјесније и са одличним усијехпм, а морално му је владање било увијек иримјерно, тако, да је радом и владањем својим био дика школе и учитељског тијела. и Ово учптељско службовање напустио је, јер је још од 1. јануара 1883. наименован био за канцелисту консисторије Дабро-босанске, у ком је својству остао до 26. априла 1886., кад га је ЕБегово ц. и кр. Апостолско Величанство са Превишњом одлуком од 23. априла исте год., благоизвољело најмилостивије наименовати правим чланом консисторије Дабро-босанске. Свештеничку каријеру отпочео је 25. марта 1884., када је од митрополита Савве Косановића рукоположен за ђакона, 22. сепгембра 1885. произведен за протођакона, од блаженоупокојеног митрополита Николајевића 14. јануара 1887. рукоположен за свештеника, а 6. августа 1892. произведен је за прото-