Источник

ПЧ «»»»

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗА ДРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНН И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХШ. Сарајево, 15. јануара 1899. Бр. 1. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИ ЈЕРЕ Ј И. УРЕДНИК: Т Е 0 Д 0 Р 1УНГИЋ, ИРОТОЈЕРЕЈ. Нова година. Година за годином одлазе у вјечност, догађаји у животу нижу се један за другим, прилике се мијењају и човјечанство богати се искуством и стари. Друштво људско прелази из једне фазе у другу и оне форме, које до јуче као неприкосновене важише, данас падају и уступају мјеста другима. Дух времена обара пред собом све, што се са нлш не може у склад довести, и прошлост, која у садашњости само траг остаил.а, важи једино као учитељица за будућност. Силесија ]зазних дожпвљаја људских, служе у практичном свијету, само као комбинација за будуће догађаје, и пружају на руку правац за будуће успјешније дјеловање. Нова година јесте у кратком животу људском једна епоха, која се често ионавл^а, и која нас потсјећа на пролазност нашу. У таковим тренуцима човјек и нехотице помишља, да се за још једну годину удаљио од колнјевке, и да се још за једну годину прикучио гробу. У таковим осјећајима оп са тугом гледа на прохујалу прошлост, а са зебњом на скору будућност. У таковом душевном стању, он посматра у својој прошлости свој живот, истина не онако у појединостнма, као трговац евоје рачунске књиге, али ипак с онолико дубљпне, да му се У Дуиш ствара или угодно расположење и мирна савјест о пзвршеној дужности, или жалост за изгубљеним временом и кајање због борављења на странпутици. Оваково посматрање своје прошлости, неопходно је потребно, јер ако човјек жели себи добра и напретка, он мора^да-Д: 4 , дити рачун о свима својим корацима, које у животу учини, о

х{ Ц