Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ИОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХШ. Сарајево, 15. фебруара 1899. Бр. 3. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОIIРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЈГАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКР1 АРХИЈЕРЕ ЈИ.

УРЕДНИК: Т Е 0 Д 0 Р 1 У Н Г И Ћ, ПРОТОЈЕРЕЈ.

Одношај Хришћанина према неразумној природи. (Свршетак.) Лов је дозвољен само ради уништења опасних и штетних животиња и ради подмирења потреба човјечјих. Али убијати птице и животиње само да се вријеме прекрати, или ради неког уживања двоструки је гријех: љеновање и пемилосрђе. Људи, у којих срце још о!'рубило вије, морају да осјећају грижу савјести, када погледају и виде оно самртно трзање и пошљедни тужан поглед у јадних и невиних животиња. Један писац енглески признао је на самргном часу своме ово: „Некад сам и с&м страстан ловац био, али се у неким приликама нијесам баш најпријатније осјећао. Свагда би ми душу неки терет притиснуо, када бих убио какву јадну, невину тичицу, која бп, када бих је са земље подигао, управила на ме свој тужни, умирући поглед, као да ме укорити хтјела, што сам јој живот прекинуо." 1 ) Св. Јован Златоуст велики је противник лова. 2 ) А то се може примијенити и на оне борбе с биковима и на друга груба уживања. НЈто се тиче вивисекције, дозвољена је она само у оном случају, кад од ње наука стварне користи има. Разумнима у дужност спада, да се брину и старају за неразумне. Човјек је дужан да се стара о удобности, чистоти и здрављу животиња; да их у болести њиховој његује и лијечи, да их чува и не

Ј ) Ријечи Валтера Скота у Мартенсена „Хритћ. учен. о нравств.", св. П., ч, 1, стр. 121.

2 ) Код С. Смајлса „Долш.", 361.