Источник

Стр. 34

ИСТОЧНИК

Вр. 3

претјерива у раду, да се на сваком кораку о њима стара, и да штити и чува гнијезда птичија. Ко тако не ради, доказ је, да је без срца, нравствено распуштен. Премудри Соломун је рекао: ,, Праведник се брине за живош својега живинчета, а у безбожника је срце немилошиво" (Приче Солом. ХП., 10). Два су свијета: садањи и будући. Кад нам ни садањи није потпуно познат, још нам је мање знан будући, који је сасма испред нас скривен, и тек само помоћу ријечи Вожјих можемо да разгледамо и посмотримо црте његове итокаокроз стакло у загонетки (I. Коринћ. ХПЈ., 12.) Знамо само толико, да ће се и небо и земл.а обновити и да ће царство правде настати (2. Петр. Ш., 13.) Апостол Павле, однесен до трећега неба. чуо је тамо неисказане ријечи, али оно, што је чуо и видио у рају, није могао језиком човјечјим рећи (2. Кор. ХП., 2-—4.) Мало, тек у нечем, схваћајући судбину човјештва ми јога мање разумијемо и знамо за судбу неразумних твари. И заиста, без апостола Павла, тога богодухновеног зналца будућега свијета, ми не би могли знати, чему се твари у будућем животу надати имају. Он нам вели: „Јер мислим, да страдања садашњег времена нијесу нишша ирема слави, која %е нам се јавити. Јер чекање твари чека : да се јаве синови Божји. Јер се швар иокори ироиадљивосши (не од своје воље, но по вољи онога, који је иокори) на над, да Ие се и сама швар оиросшгиаи од роисшва расиадљивости на слободу славе дјеце Еожје. Јер знамо, да сва швар уздигие и тужи с нама до сад. А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо, чекаруЛи иосињења и избављења шијелу својему (Римљ. УШ., 18—23.) У тим ријечима показана је снеза човјека са осталим тварима у прошлости, садашњости и будућности. У прошлости твар је претрпјела промјену судбе своје гријехом и падом господара свога, коме се она сада покорава не од своје добре воље, но по вољи Творца. У првобитном свијету бјеше и живот твари други, живот мира бјеше, а не сујете, мржње и борбе за опстанак. Твари једно друго нијесу тријебили и уништавали, јер је свему звјерињу земаљском и св]ема ишицама нвбесним и свему, шшо се миче на земљи и у чем има душа жива дао Господ сву шраву да једу (Постање I., 30.) По веома згодном мишљењу професора протојереја Т. А. Голубинског, пророк Исаија је, при сликању обновљеног свијета, када Ле вук боравити с јагњешом, и рис лежаши с јарешоМ', шеле и лавиЛ и уго^ено живинче бити заједно и мало дијеше водиши их, и крава и медведица заједно иасти и лав сламу као во уесши (Ис. XI., 6—7), изабрао црте првобитног стања. Како ли се измијенио