Источник

Стр. 61

јер је праведност старија од гријеха, а и први је човјек створен по образу и подобију Божјем; а гријех је произишао тек иза отступања човјека од праведности, по чему је и млађи од ње, и због тога је престављен и оличен у млађем сину. ^Млађи од њих рече Оцу: Оче, дај ми дио од имања шшо прииада мени, и Отац им иодијели имање и . Бог никога не присиљава на пут спасења, јер би тим ограничио слободну вољу човјечју. — И он —- грјешник — узе благо т. ј. благодатне дарове и оде у далеку земљу, оде далеко од Бога; заборави, да су дарови, које му је Отац-Бог дао, свети, и поче их расипати „живјети беспутно". А кад изгуби и пошљедњп дио блага очева „ иостаде велика глад у оној земљи и он се нађе у невољи а . — Грјеганик, који се удаљи од Бога, изгуби сва блага, и у његовој души и срцу завлада глад. Његово срце у страстима тако обамре, да оно не може више да прима духовне хране, а гдје ње нема, тамо у ствари овлада глад дутевна. А је ли морало до тога доћи ? — Да видимо! — Млађи син добивши од оца свој дио креће се у далеку земљу. Сагријешио је био већ и самом жељом. да се одијели од оца и узме свој дио, јер тиме је показао незадољство са стањем, у коме се налазаше у крилу очеву; изгледа као да му код оца није било добро он жели слободе, слободна руковања својим благом. Да што слободнији буде, оп иде далеко, у далеку земљу, гдје му лик очев не ће тако често пред очи излазити и сметати му и кратити ону слатку слободу; оде у далеку земљу, живи по вољи, „живи беспутно". Никога нема, да га опомене, да не расипа блага очина, да га подејети на зле пошљедице, на црне дане; од оца се удаљио далеко, тако, да већ не зна ни лика његова. нити се сјећа мудрих и лијепих савјета очиних — он гријеши, расипа благо и пропада . . . А кад зацрнише дани и удари глад у оној земљи, он се, јадник видје на невољи. „И отишавши ирибн се код једиог човјека у оној земљи; и он га шсла у иол>е своје, да чува свиње. И. жељаше напунити трбух свој рошчиНима, које свиње јеђаху и нико му их не даваше Грјешник, који проводп живот свој у пороцима и страсти.. а, ступа у службу сатани, а овај га шаље на рад, да аргатује њему и робује гријеху. С почетка му слади гријех те грјешник све дубље и дубље пада, док сасвим не пропане. А кад га лиши свих благодатних дарова и обузме га свега пакленим замкама, да се не може ни кретати у брлогу гријеховнога кала, онда га његов зли господар — сатана оставља руглу и износи на подсмијех. А грјешник у коме је убијен и пошљедњи осјећај за добрим и лијепим, не осјећа те срамоте — он чува свиње, помијешао се с њима, а гладни трбух његов жељан је и корјења дивљег, што га свиње јеђаху. Овдје се види, како човјек, који је огрезао у гријеху и изгубио све, што је Бжјега имао, нема више ни стида, ни достојанства. Замислите, у каком се стању налази један племић (богаташ) јудејски, кад већ долази дотле, да чува свиње, и да гладни трбух свој насити њиховом храном. Још у горем је стању човјек, подобије Божје, кад огрезне у гријех, кад заборави које и што је, него живот проводи у пијанству, блуду и другим гадним тјелесшш страстима, којима се спушта на степен бесвјесне животиње. „Тражио је да, се насити рошчиИима . . . али му их нико не даваисе и . Он је у друштву нечастивих, њих двори, а они немају дарова, да му дају, њихова се жеља испунила, јер су га срушили и упропастили. И он — грјешник — у туђој земљи, далеко од свога дома и завичаја, без бриге и старања родитељска расточивши све, што је имао,