Источник

Стр. 56

Бр. 4

нам спор." — , Ја сам најстарији, — говораше Филип, — ја једини и хоћу да узмем на себе очев дуг. Он није велики, па ми не ће бити тешко то свето бреме! 1 ' — „Оно ће бити још лакше и угодније, ако га раздијелимо по полак!" прекиде га Илија. — „А зашто ви хоћете да лишите мене учествовања у том светом, као што сами велите бремену?" рече Захарија, „зар сам ја недостојни син мога најдостојнијега родитеља?" Дубоко тронута бјеше сретна мати због таке љубави своје дјеце прехма успомени преминулога родитеља; ронећи сузе паде пред пкону Богоматере на кољена; потом стаде грлити и крсннм знаком "осјењивати своје добре синове и ријеши њихов спор тако, да су родите.љски дуг раздијелили сва тројица на једнаке дијелове. Тако се примјерно и братски изравнаше та ријетка браћа. Док су дијелили шмање, све је било међу њима тихо, сложно и љубавно; сваки је гледао да бољи дио уступи другоме, а кад је дошло до дуга очева, настаде спор заиста достојан чуђења. — Сретни ли су родитељи, којима је Бог дао тако добру дјецу! Нијесу ли таква дјеца — награда од самога Бога? Та да нијесу они васпитавали дјецу своју у страху Божјем, не би они видјели ни такве љубави код њих .... Апостол Христов Павле пише: дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи, него родитељи дјеци (2 Кор. 12, 14). И неразумне животиње брину се за своју дјецу, а зар човјек разуман који носи на себи образ Божји, да се не стара за срећу своје дјеце? Но добро дјело бива само онда добро и Богу угодно, кад се извршује паметно. Добро се је брпнути за то, да дјеца буду сита, одјевена и обувена; но така брига још није права хришћанска врлина. Тако се брину за своју дјецу не само добри Хришћани, већ и дивљаци, који не познају правога Бога. То учи, то захтијева сама природа. Него чујте, шта је нарочито Богу угодно: ако се ти, Хришћанине, васпитавајући своју дјецу, непрестано сјећаш, да су она — дјеца Божја> да их по томе треба васпитавати у страху Божјем ; као будуће гра^ане царства нсбеснога. А баш се то, на иесрећу, често и заборавља данас, у ово сујетно вријеме. Многи се само брине како ће што више нагомилати новаца, стећи имања, да дјеца његова послије смрти његове не трпе никакве нужде, као што сам вели. И мисли, да добро и разумно поступа, што спрема дјеци својој срећу на земљи. 0 како се често преваре таки родитељи у својим надама! Р1 што је најчудније: многи је сам ишао у подераном и искрпљеном одијелу, трпио је често глад, вијугао се по свима путевима и поштеним и непоштеним, да стече новаца, брине се за дјецу, како ће иза њега остати? А како си ти сам остао иза свога оца? Да ли ти је много тога оставио у на-