Источник

Вр. 5 ИСТОЧНИК С *р. 67

Али је већ било доцкан, људи су међусобно даЛи ријеч, да хоће у цравославље да пређу, те ие хтједоше од задате ријечи никако одустати, Већ двије годиие како не походе католичку цркву, а често их је у гомилама видјети, а наиме о празницима у српским православним црквама у Сомбору и Баји, између којих вароши Сантово лежи. Кад је ствар сазрела, пријаве се проти сомборском, да их преведе у православље, но и овај се колебао и савјетовао пх је, да се умире, рекавши, да он нема ни власти, да их у гомили може у православље преводити. Молили су наше упливне људе, да посредују и омогуће им прелазак у православну вјеру, али се свако клонио тога посла, бојећи се, да ће се замјерити иновјерцима и државној власти. На пошљетку прими се одано и без сваког интереса, посредовања у тој великој и важној ства])и, један велики поборник православља у Сомбору, чије име не ћемо за сада да на јавност ианосимо. 1 ) Почетком ове године ших су око 1000 одраслих душа католичких Срба у име своје и у име око 600 своје малољетне дјеце потписали молбеницу на ЕБегову Светост српског патријарха у Карловцима, као на данашњег духовног поглавицу православне цркве у Бачкој, у којој изјављују своју тврду и непоколебиву вољу и одлуку, да пређу у православну вјеру; моле благослова Шег. Светости на ту шихову тврду намјеру, која се ничим поколебати не може; моле да се проти сомборском изда дозвола, да по извршењу законом прогшсаних формалности спроведе овај прелазак народа у православље; моле да по томе образују православну црквену општину, да подигну цркву и школу, да изаберу свештеника и учитеља, и да у томе цијелом поступку бачке епархијске власти буду им морално и материјално на руци." ГБихову молбу примила је и услишала епархијска власт и пошто су сви законски пропнси и формалности извршене, одређен је дан 28. фебруар, када се овај прелаз чиновно извршио. О овој свечаности донио је „Српски Сион" под натписом „Отргнути насиљем — сједишени љубављу" извјештај, кога скраћено овдје доносимо: „Двадесет и осми фебруар 1899. године биће златним словима забиљежен у повјесиици овостране православне цркве, јер се реченога дана повратило у крило свете православне цркве преко хиљаду душа римокатолика, по крви и језику Срба. Ова браћа наша отргнута бијаху од иас насиљем, а повратише нам се с љубављу и одушевљењем, као јпто их и ми примамо у круг наш с пуно љубави и повјерења. У низу тешких и мучних дана живота православне цркве у овим крајевима, прелаз овај је веома радосна и утјешна појава за нас. ') То је био др. Цера Цветковић. Уредн, „Исаочника",