Источник

Бр. 5

источник

Стр. 69

Кад се свештенство обукло, започето је мало освећење воде, а иослије овога свечана служба Божја. Служилн су пречасна господа: ЈБубомир Купусаревић протопрезвитер из Сомбора, јереј Ђура Страјић иарох из Сентомаша, син|јел Георгије Видицки и јеромонах Михаило Миловановић, гимназијски катихета нз Новога Сада, јереј Стефан Михалџић из Кишфалубе, јереј Милан Боберић из Куле, јереј Мадисав Поповић и јереј Бранислав Поштић из Ст. Стапара, јереј Милутин Гавриловић и јереј Жарко Ј. Поповић, те ^акон Георгије Павковић из Сомбора. Појао је складно и умилно мушки хор учител>ских приправника под управом Бошка Букурева приправника. IIо причасном ступио је на спремљено узвишење протопрезвитер Љубомпр Купусаревић и обратио се с бесједом на присутне, опоменувиЈИ их на важност и озбиљност корака, којн чине и излажући им у кратко науку свете православне цркве. Послије говора обављен је сам прелаз. Сав, народ, који прелази клекао је на земљу, а над њиме са узвишенога мјеста држали су отворено св. Јеваифеље синЈјел Георгије Видицки и јеромонах Михаило Миловановић, а протопрезвитер је за то вријеме читао молитву за прелаз. Иза ове молитве протопрезвитер је читао символ вјере правосдавне, ријеч по ријеч, а сви који прелазе, читали су тако за њилг. Послије овога свечаног обреда, сви новообраћени приступили су светој тајни Тијела и Крви 1 л осподње, а сви који нијесу у римокатоличкој цркви миропомазаии, том приликом су бпли миропомазани. Пошто је причешћивање завршено, држао је врло дирљиво сачињену бесједу г. јереј Бура Страјић, парох сентомагаки, потврђени прота вел. бечкеречки. По свршетку свете литургије народ се задовољно разишао кућама." Други дописник „Српског Сиона" описује одушевљење, које је приликом тога чина владало, овако: „Немам ријечи, којима бих могао оиисати оио одушев.љење и ону радост, која се огледала на сгановницима села, кад смо тамо приспјели. Ова радост осоколила је иас још у селу Берегу, које смо прошли на свом путу, јер и Берешчани су сви Срби католици, и они су нас на улицама сви у свечаном одијелу дочекали и поздравили, а за тим за нама пјешке у Сантово пошли, јер су ова два мјеста врло близу. У Сантоку је и младо и старо са дулевном радошћу прилазило руци свештеника и послије искреиих иоздрава искупљенл народ је ааузео своја мјеста у пространом дворишту око начињеног олтара. Свештенство је ступило у одјејанију на узвишепо мјесто сред народа гдје бијаше олтар. Са узвишенога мјеста тога иогледао сам