Источник

Бр. 5 .људски гријех у врту Гетсиманском, изнемогао до к]>вавога зноја и вапио: т у ж н а ј е д у ш а м о ј а д о с м р т и. Гријех убија душу, лшиавајући )е благодати Божје. Као што душа оживљује тијело, тако благодат Божја оживљује душу. Што је за очи — свјетлост сунца, то је за душу — благодат Божја. Шта је то Деиица уз благодат Божју? Врховни вођ блажених духова, пресвијетла свјетлост, што обасјава сами рај. А што је он постао, кад је изгубио благодат Божју ? Анђео таме, страшна змија, сатана, осуђен на вјечне муке у геенч. — Ко је био Адам иомоНу благодати Божје? Образ Божји, створени цар, који се насла^икао бесмртним животом у рају Божјем. А што је он постао кад је лишен благодати? Робом смрти, нашљедником клетве, •—■ изједначи се са стоком, коју кољу (Пс. 49, 12). Сад питам, шта је душа уз благодат Божју ? Она је — невјеста Христова, другарица анђела, нашљедница царства Божја, — царица, украшена свијем богатством дарова Божјих. А шта је од ње кад изгуби благодат Божју? Од ње се гнушају авђели, она постаје кукавним плијеном ^аволским! Је ли могуће, пита се, да се човјек сам одлучи, да себи нанесе такву биједу! Ах, браћо! било би за нас по сто пута боље, да се сунце скрије од нас за увијек> да се земља под нама раступи и да нас прогута живе, него да се лишимо блага благодати Божје! с1ишавајући се овога блага, човјек убија своју дугпу, губи небо и земљу, губи вјечну славу, губи Бога на вјеки —- једном ријечи, губи све. Но и то је мало. Он подлежи још вјечној кавни, за своје грнјехе. Слушаоци моји! Кад би Бог одредио за гријех стогодишње ропстко у тамници пакленој, — нека би и било: сто година ће проћи. Кад би одредио и хиљаду година, — и на то би се могло пристати: и хиљада ће година проћи. Најпослије да би мучење одређено било на милијон година, — тај рок имао би када крај. Но Он је опредијелио мучење, које н^ ће нигда престати, које се не ће нигда заврпшти, — муку в јечну одредио је Бог за гријех .• То је — догмат наше вјере: отићи ће они у муку вјечну, говори сам Христос. Рори неугаснн огањ, спремљени ђаволу и аиђелима његовим. И знате ли, браћо, гдје се налази сваки грјешник? Он је у самом здријелу те страшне пећи адске. 1Бега подржаје само једна нит — овај времени нит, којп се као нит пресијеца изненадиом смрћу. Пукне ли ова нит — и он пада, пада у муку вјечну, без сваке иаде на спасење!.... 0, кад би се и ја тога увнјек сјећао, — н ја би говорио; Како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио? Тако је тежак гријех — та болест духовна. Но може ли се ивлијечити та болест ? Може. А чим ? — Једном ријечи твог духовног

ИСТОЧНИК Стр. 73