Источник

Стр. 95

Бијели слон у Сијаму. Зна се да'у Сијаму обожавају бијелог слона. На сјеверу те старе државе, у дубоким шумама, налазе се ове животиње, које Сијамци хватају и доводе са великим свечаноетима у варош Банкок. Ако није саевим бијел, (бијели слон је врло риједак) сијамски свети слон треба бар да буде угасито бијеле боје. Шта више довољно је да има само двије три бијеле пјеге на леђима, па да добије квалификацију светог слона. У његовом двору у Банкоку, налази се широко узвишење (ебћ~ас1е) накићено сјајним оружјем и велељепнпм трофејима. Ту је бијели слон, предмет општег обожавања. Са највећим страхоноштовањем' и побожношћу, дванестина свештеника у жуто обучених окружују га. Велшсаши нрвога реда—као послужитељи — голом и погнутом главом подносе му са највећом поштом гранчице шећерне трске или бамбуса. Кад слон, који је најчешће про^т албинос, златом окићен иде на купање окружен музичарима и вјештацима, народ га поздравља, призива и као молбенице пружа му гране бамбуса што елон крајем своје сурле узима. У Сијаму и у Бирманији, сасма будистичким државама, држи се, да је слон највеће овапућење Буде. Познато је оеим тога да на Крајњем Истоку, бијела боја извјесних животиња даје лаковјерности народа осјећај сујевјерног обожавања; позната путница Ида Пфајфер видјела је у Камбоџу да су жреци са религијозном негом и заузимљотћу, хранили једну бијелу корњачу у једном лијепо окићеном храму. По „Цариградском Гласиику".

Књи?кевне вијести. Лекције из православио-хришћанског догматичког богословља. По рускијсм бо]'оеловима за своје ученике богословско-учитељске школе на Цетињу саставио Лазар Т. Перовић. Цијена 1 фор. Ова књига шгампана је с благословом и дозволом Његовог Високопреосвештенетва митрополита црногорског господина М итрофана. Цетиње. К. ц. државна штампарија. 1898, Архипастирска посланица Никанора епиокопа нишког, бргољубивом евегатенству и својој омиљеној Богом дарованој и Краљем повјереној му пастви. Ниш Штампарија Ђорђа Мунца. 1899. Архипастирска посланица српског патрпјарха Георгија I новој ду ховној пастви у Сантову у Бачкој. Ова посланица штампана је ћирилицом источним и латиницом западним дијалектом. Српска манастирска штампарија у Карловцима. 1899. Рамазанске вечери. Прва српска штампарија Ристе Ј. Савпћа и друга у Сарајеву довршила је прву књигу своје „Српске забавно-поучне библиотеке", коју је започела са „Рамазанским вечерима", лијепим припонијетвама из мухамеданског живота од познатог српског приповједача Браниелава %. Нушића. Скоро смо примили са корицама уједно двије пошљедне 9. и 10. свеску, у којима су ове приповијетке: „Бедељ" н „Душмани". Тако ова књига од 10 прииовиједака у 10 свезака стаје 1 фор. за претплатнике, који су са овим пошљедним свескама добили и лијепе корице, а сада, пошто су свеске увезате у цијелу књигу, која има 11 штампаних табака, биће дућанска цијена у меком повезу I фор. или 2 Ј / 3 динара, а у тврдом повезу 1 фор. 30 новч. или 3 динара. На крају књиге штампана су имена претплатника. — Нашим читаоцима, које занима источњачки живот, топло препоручујемо ове приповијетке.