Источник

Стј> 94 ИСТОЧНИК Бр. 6

је случајно уведена пушка, а пометнута стријела и тетива, па је тако пјесма преиначена, ал' супхтина је првобитна, што нам добро доказује шаровита змија, која је право обиљежје најдревнијих индо-европејскијех прича, као на пр. „Змија младожења" и т. д. Вид Вулетић-Вукасовић. Не ваља у недјељу радити. По народном приповиједању је: „Света Петка недјељина мајка". Рад на остале празнике много се лакше опрашта, него у педјељу, а онај, који је кажњен за пословање у недјељу не може се лако остајати гријеха, нити ће му недјеља опростити, о чијој строгости вјерује народ, да би све поморила, само да не долази тако често, — а како народ мисли о казни онога, који у недјелу ради, доносим овдје ову пјесмицу, коју сам још давно чуо од споје мајке у селу Пркосима у Босаиској Крајини. Па говоре Петар и Никола: „Вратите се петак п недјеља, Тежацима воле поболите, А женама дјецу поморите, Старим бабам' очу повадите, Дјевојкама грпјех опростите; Јер дјевојгее три вијека вију : Један вијек оцу и матери, Другч! вијек свекру и свекрви, Трећи вијек себи и драгоме." Јоваи 'ЈЕ». Зорић.

Пошетао петак и недјеља, Пошетали Богу на потугу, Сусрете их Петар и Никола, Па говоре Петар и Никола: „Куд идете петак и недјеља ?" — „Ми идемо Богу на потугу : Тежаци нас плугом заораше, А жене нас у стан заковагае, Гребенима бабе згребенаше, А дјевојке у вез увезоше."

Р а з н о. „Еклесиастики Алитија", службени лист цариградске патријаршије у броју 8. од 26. фебруара 1899. доноси слиједеће: „Пошто су се православни Хришћани градова: Мостара, Сарајева и Лијевна, епархија у Босни и Херцеговини обратили васељенском патријархату противу својих сопствених митроиолита, васељечски патријархат затражио је нужна разјашњења од речених митрополита, као што захтијева црквени ред; а пошто су та разјашњења прочитана у синодској сједници, св. синод сматрао је ова разјашњења довољнима, а и изјаве аустријске владе у погледу тог питања врло задовољавајућим, ушљед чега }е прогласио ово питање дефинитивно ријешеним, те је реченим митрополитима босанскол!, зворничком и херцеговачком писмено изразио задовољство цркве, што вјерно и тачно врше њихове пастирске дужности, а императорској влади дужну благодарност на очинској љубави и бризи, које указује према православном становништву у Босни и Херцеговини, дочим је Хригаћанима речених трију градова опрсмио савјетујућа писма, у којима им препоручује, да живе у слози и љубави са иастирима њиховим, и да им укажу дужно поштовање и покорност."