Источник

Бр. 7

ИСТОЧНИК

Стр 107

те: за то и оно, уппо Ие се радити биће свешо и назваЛе се Син Ђожји. А да би анђео Господњи још боље увјерио пречисту Дјеву, да ће се ова блага вијест његова заиста испунити, сиомену јој тетку њену — Јелисавету, која бјеше нероткиња и која се такођер по вољи Божјој спремала већ да постане матером. Примјером овим хтио је арханђео да посвједочи свемогућство Божје, јер „ид-бж! ^ош^т^ Бог -ћ, пок^жд ^ к )Т( а (!Т!гтки оугтикм." У смирене Дјеве Марије ишчезе сад свака сумња. Испуњена * најдубљом вјером и неописаном радошћу, она с покорношћу вољи Божјој и са највећом смиреношћу одговори арханђелу Гаврилу: Ево слушкиње Господње, нека ми буде ио ријечи твојој! И испоручивши поруку Свевишњега отиде од ње вјеснигс Божји, а Пречиста у утроби својој заче Спаситеља нашега Исуса Христа. Богољубазни Хришћани: Мало час рекосмо, да се пречиста Дјева смирено покорила вољи Божјој, да буде матером сина Божјега, Но није она само овај иут посвједочила своју смиреност. Смиреност бјеше се срасла с њеном блаженом душом. Смиреност бјеше главио својство, којим се пречиста Дјева одликовала цијелог свог живота на земљи. Смиреност је она своју показала пред вољом својих родитеља ? да иде у храм Јерусалимски да се 'ђамо васпита. Смиреношћу бјеше она испуњенв у васпиталишту свом у Јерусалиму. И кад су првосвегптеници, по вољи Божијој, тада кад је навршида 14. годину живота, упућивали је, да остави храм јерусалимски и пође у Назарет и настани се у кући обручника свога, осамдесетгодишњег старца Јосифа, који ће водити даљу бригу и старање о њој, — она се и тада у великој смирености својој склонила, да се растави са врло љубљеним васпиталиштем својим ц иде у Назарет обручнику своме. Јест, Богољубазни моји! лијепа је то црта, лијепо је то својство: смпреност! Чујте, како св. Писмо дивно говори о смирености: Гоеаод је близу оних, који су скрушена срца, и помаже онима, који су смирена духа (Псалам 34, 18.). . . Срце скрушено и смирено Бог не %е ионшитити (Псалам 51, 17.). Госиод тгледа на молитву смирених, и не поништи њихове молитве (Псалам 102, 17.)! А сјећате се ваљада, како оно Господ Исус Христос завршује причу о Митару и Фарисеју, преузносећи смиреност овим ријечима: сваки, ко]и се тдиже ионизи%е се; а који се понизује (смирава), иодигнуИе се. (Лука 14, 11.) А св. апостол Јаков вели, да Вог смиренима даје благодат (4, 6.). А знате, шта онај Златоусти бесједнпк црквени каже за смиреност! Смиреност је добродјетељ — вели он, — која је узрок сваком добру. (Бес. 5. на посл. Филипљанима гл. 2.) и даље, да од смирености нема ве%ег блага (Бес. 65. на Мат.)! А св. Тихон задонски истиче нам п знаке, по којима се познаје смирен човјек. Смирен је велп он, који себе за најгрјешнијега сматра; који никога ие презире п не осуђује, већ само на себе пази; који се клони славе и хвале; који јуначки трни презирање; који са подлим људима поступа благо ; који је добровољно послушан не само вишему но и нижему од себе; који без нуждс не говори, и кад говори, говори кротко и мирно! Па онда завршује: Ово је до душе низак иут, али он до високог отачасшва — неба — води! Ако хоЛеш да дођеш у то отачасшво, а ти иди тим иутем! Како су ово б. м. дивни савјети, утјешне ријечи! Па пођимо II ми, драги моји, тим путем кротости и смирености, који нам елади св. Писмо и препоручује јерарх руске цркве — свети Тихон! А узором смиренога и кроткога живота нека нам вазда буде пречиста Дјева Марија, којој нека буде свака слава, част и поклоњење, амии! Л. Б,