Источник
источник
Стр. 109
Епископ Герман бијаше строг и ираведан епископ. Савјесно је управљао својом епархијом. А да није својим доласком у Нови Сад донио собом уједно и клицу неизљечпве болести, која му је и умну и физичну снагу подгризала, могло се је надати, да би много користио својој епархији. Спреме је имао довољно, У јесен 1898 г. помрачи му се ум, њега одведоше у Беч у завод за умоболне на лијечење. Али болест његова бијаше такве врсте, да се није могла излијечитп. На Богојављење 1899. немила смрт учини тој бољетици његовој —• а уједно и животу његовом — крај. Епископ Герман умре у најбољој мушкој сназп—у 42. години живота свога. Мртво тијело његово довежено је жељезницом из Беча у Пови Сад у суботу 9. јануара 1899., а сутра дан послије божанствене литургије у саборној цркви опојано и сарањено у капели на аљмашком гробљу. Није било балзамовано. На ошуелу чинодјејствовао је владика будимски Лукијан Богдановић уа асистенцију многог свештенства обојега реда. С покојником се у говору опростио свештеник сентомашки Ђура Страјић, бивши његов друг из богословије. По налогу патријарха Георгија смрт владике Германа бијаше оглашена и у архидијецези тродневним звоњењем у свима црквама, име његово убиљежено у диптихону с.ваке цркве и спомињано пуних шест недјеља на божанственим литургијама. Покојник бијаше средње величине, прилично јак и догта развијен човјек, округла црномањаста лица са лијепим црним очима п обрвама, густом косом, лијепим тдрним брковима и ократком пуном — малко кудравом —- брадом. Нарави бпјаше мирне и врло ћутљиве, штоно веле — ријеч му бијаше скупа. Срцеје имао добро. Љубио је самоћу. Но гласа за богослужење није имао. Као богослов читао је много, а нешто је и писао, но то бијаху ситни, али врло духовити чланчићи. Сјећам се једног, који је носио наслов „На великн петак", кога је он мислим 1884. у неком нашем листу у иодлистку штампао, и који се одликовао красним мислима. Није ми познато, да је што послије као придв .рни калуђер, професор и епископ на књиги радио. У осталом није ни доспијевао. Герман бијаше 16. по реду епископ бачки. Од рода свога остави владика Герман послије себе на животу: рођенога брата Милорада, професора кр. реалне гимназије у Осијеку; рођене сестре: Анку Живковић, удову иза кр. порезног контролора и Милеву Брдар удану за ц. и кр. војним официјалом код интенданције. Покој му души! бдшгк ш козлежакших^к гк ннлгк.
О вјерској поуци младеЉи, која не иде у школу. (Извјештаји из Дабро-босанске епархије.) (Наставак.) ХИротгоххрезЕИтера-тг пргња-ворс^&сгЕП. Нрн.анор, парохија Шелентија Опачића, архимандрита и Луке Оиачића, надзиратеља протопрезвитерата. Катихумена било је 304. Предавапо је до „7 тајни новога завјета". Успјех је био добар. Младеж се сабирнла код црквс у Прљавору. Штрпци, парохија Илије Школника, евеиггеника. Катихумена је било 395. Предавано је све прописане градиве. Успјех је био добар. Младеж се сабпрала на Спасојевишту под церовима.