Источник

Стр. 100

г ,р.

б) као немоћан (инвалид); или в) као немоћан и за службу у оружју при народном уетанку несиособан; или г) као немоћан за сваку службу при народном устанку неспособан умировл>ен. За официре означене под тачкама: б) в) г) није нужиа вјднчања ради претходна дозвола војне власти; док се под тачком а) означенп не смију вјенчати без дозволе војае власти. Ова паредба ступа одмах у живот и ње се има свештенство строго придржавати. Из консисторијске сједнице. У М о с т а ј) у, 4. марта 1899. АЕ. и Митрополит Херцеговачко-захумски: Серафим, с. р.

Из АЕМ. консисторије Дабро-босанске. Рукоположења. Симо Беговић, богослов, рукоположен је у Сарајеву 28. фебруара о. г. за ђакона, а 6. марта о. г. за презвитера и постављен је привремено за пароха у парохији Рујничкој, у протопрезвитерату Бихаћком.

13. ЕЗБАИИ^ИОХришћанско васпитање за првих пет вјекова (33.-476.) (Наставак.) Наука првих Хришћана, у колико ми знамо, ограничавала се само на религијозно поучавање. И то је сасма појмлшво. Они нијесу могли, без опасности по душу и тијело своје, посјећивати незнабошке школе свога времена, а с друге стране незнабошка знаност и наука, у сравњењу са оним духовним насладама, које је њима Јеванђвљв пружало, није могла имати за њих никакве привлачне силе и снаге. А при томе наука незнабошка престала им је потребном бити, особито од онога момента, када су они потпуно усвојили нову систему те тиме, тако рећи, истиснули себе из сваке људске заједнице. Ако су они, како неки тврде, учзнпке своје случајно и упознали с производима незнабошкпх аутора, то је могло бити само из неких личних и посебних интереса, и то упознавање с пезнабошким писцима вршило се уз тако строг надзор и тако опрезно и смотрено, чему нам је доказ