Источник

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 149

што су обоготворили страсти наше: похоту тјелесну називаху они Афро^итом # или Венером, гњев — Арејем или Марсом, а пијанство — Диописом или Бахусом. И ако ти не правиш себи идоле од материје, као незнабошци, али ти најусрдније служиш тим истим страстима, и каљаш себе другима безакоњима". Ево ријечи Златоустових. Јасно је, да је свака наша страст грешна, да је сваки гријех, који је постао навиком, идол наше душе; грешно срце, — то је храм тога идола, грјехол>убл>е — то је служба идолима, пристајање на гријех у мислича и грешној жељи јест одрицање Христа, а извршење заиишљенога гријеха — то је управ жртва идолу. Ево како се посгаје идолопоклоником, и ево како човјек ностане робом својих грешних страсти. А ако у нама постоји и још се умножава таково духовпо идолопоклонство, онда морају бити и ду ховни мученици, без крвопролића, страдалци. Јер као што је некада, кад су се непоштени људи, не познавајући Бога, клањали мртвим идолима, било безбројно дшоштво светих мученика, који су проливали своју крв за Христа и умирали на најразличитије начине: исто тако и данас кад свуда влада идолопоклонсгво у нашим обичајима, т. ј. служба гријеху, дужни су прави Хришћани из љубави према Христу бити мученицима и без крвопролића — дужни су постојано убијати у себи страсти своје, дужни су умирати због гријеха, тако, да постану неспособни за даље гријешење, и да се не покоравају грешним похотама. И као што је уобичајени гријех наш мили идол, исто је тако и против. љење гријеху мученички подвиг. Мучитељ наш — јест или наша грешна природа, или грешна навика, или сам искуситељ — ђаво. Слуге мучитеља — то су нечисте помисли, које вуку на гријех, а исто тако н они људи, који нас наговарају или саблажњују гријехом. Ево како може сваки Хришћанин постати духовним мучеником Христовим, — ма да и не пролије своје крви, ипак ће се удостојити вијенца мученичкога. 0 овом духовном мучеништву говори св. Јонан Златоуст овако: „Ти кажеш: како је сад могуће подражавати мученицима? сад није вријеме гонења? Знам ја то добро, да није сад вријеме гонења, али је вријеме таког мучеништва, вријеме вијенаца: не прогоне нас људи, већ нас прогоне ђаволи, не гони нас мучитељ, већ нас гони ђаво љући од свију мучитеља. Ти не видиш пред собом живо угљевље, већ видиш разбуктали пламен похота. Они су газили ногама живо угљевље, а ти гази огањ природе; они се борише с дивљом звјеради, а ти обуздавај гњев, као дивљу и окрутну звијер; они су устајали на неподносиве невоље, а ти побје^уј нечисте помисли, које излазе из твог срца, па ћеш бити иодражаваоц мученика. Сад, но ријечима апостола није паш раш с крвљу и с тијвлом, него с поглаварима и властима и с уиравитељима таме овога