Источник

Бр. 10

Стр. 153

У тренутку, кад поче ова подложност у свези са њеннм тајннм значењем, отворнше се небеса. Неприступни и неисказани живот Божји, који је затворен сваком створењу, — живот, којим се људство — што је стајало под теретом гријеха — нехтједе више кријегшти; тај живот указа се и испуни душу сина човјечијег. Непознати, али од Бога као Искупителз, Одре^ени, на кога си|е живот Божји, ступи напријед не више као онај, који се чињаше, да је син човјечији, него се појави као син Божји. Дух, који у 1Бему почиваше, показа се неочекивано снечано, и пред гомилом људи показа Исуса као свеца, као Богом посвећевог. Сад отпоче Исус, као Месија радити. Највећи људи имају само свог женија, своју во.љу, и своје страсти. Код светаца пак са свима овим помоћним средствнма лично снаге долази и Божје оснажење, које често пролазно и у свагсом случају ограничено још увијек људску немоћ провијава. Ово јавно освећење у Исусу открива пуноћу духа, и овај је дух неограничени и снажни основ свих Његових мисли, све Његове воље, свих његових ријечи, свих Његових радња, свих Његових корака. Исус ће нам свој дух објавити. Призор Његовог крштења, које ријешава загонетку нашег препорођења, понав.љаће се до конца вијекова. Господом освећена вода ће некад постати тајном препорођења и крштење водом постаће крштење духом. Ко год на позив Христов од својих порока се ослободи, свога незнања се одрече, и кајањем, жртвом и вјером своје сопствено „Ја" умртви, тај ће ући у ријеч Исусову и као Он вндјеће иебеса отворена, која дотле бијаху затворена. Синови земаљски, дјеца поквареног људства постаће дјеца Божја; они ће чути у дубини свога срца како им дух даје овај назив, и како их учи да Бога чазивају својим небесним Оцем. Колико бијаху позната гомили народа ова изванредна привпђења код крштења Исусова? Јевангелије не допушта о томе ближег одређења. Она се тичу, како се чини, само Крстнтеља непосредно. Он бнјаше онај, који је требао Месију објавитн, и он бијаше овим открпвењем дошао на врхунац свога узвишеног посланства; п он је свој задатак извршио. Нрилике се саме указују, строги и силни тада је свој глас умјерио и нашао ријечи од бескрајње љубазности и угодности, којима је он објавио свога Господа и учитеља. Чин крштења Исусовог укопа се дубоко у памети и свијести Његових ученика и би назван „помазање Исусово." Апостолсге прочовиједи у првнм временима, како нам се казује у дјелима св. апостола (4, 27; 10, 38), често потсјећају на крштење као на знак, да се у Спаситељу може пуним правом прнзнати истинити Месија.