Источник

Стр. 178 , ИСТОЧНИК Бр. 12

њиховим, васпитавали се по сасма строгим начелима и по тачно опредјел>еној религиозној дисциплини. Епископи су их сами лично обучавалн. Гдје је пак то било немогућно, узимао је он сам себи замјеника и то обично јадно духовно лице. Када би се број ученика намножио, што је често бивало, то би онда сама црква за школу служила, а ученици би и на даље, заједно са епископом, под једним кровом живјели. Таке школе епископске имали су у Ипону бл. Августин, у Милану св. Амврозије и у Арелату св. Евсевије, и оне се са свога превасходног васпитања и образовања у историји прославише. У току времена курс њихов, с почетка оскудан и ограничен само на богословске науке, раширио се и разгранао касније тако, да је у програм њихов ушло све оно, што се предавало у грађанским школама, и, наравно, у колико је то за хришћане корисно било. На пр. чувена школа при катедри Севиљској основана епископом Леандром, а усавршена братом његовим и пријамником Исидором, год. 360., имала је професоре за грчки, латински и јеврејски језик и, слично императорским школама, предавала се у њој математика, законодавство и медецина. Такових школа бјеше много и од велике користи бјеху. Али на несрећу и оне, слично гра^анским школама, посташе жртвом оног превратног времена и ишчезоше. Тешко је, и скоро немогуће, извести исто, рију њихову, због оних мутних времена у четвртом и петом стољећу, када је наступио процес свеопћег социјалног и политичког растроја, али ипак они случајни одблесци и свједочанства она, до којих доћи могосмо у времену наступила мрака, доста вјерни су нам докази, да су школе те још све непрестано радиле на дјелу просвјећења, а на име у оном периоду, кога је већ, тако рећи, свака нада изгубљена била. У тим епископским школама видимо ми клицу системе семинара у познијим временима. Када су оне управо постале и од стране цркве као такове формално признате, није познато. Први доказ о установи њиховој налазимо у правилима II. Толедског сабора, држаног год. 531. Из тих подробних и опширних правила видимо, да су се епископске школе већ много прије овога времена називале семинаријама у данашњем значењу те ријечи 1 ). Заједно са развитком епископских или катедралних школа, основаних поглавито за свештенство, видимо ми да се појављују и школе Ј ) Кардинал Њумен поводом овим слиједе^е говори: „Пошто су семинарије за цркву неопходно нужне, то и оне ночетак сзој имају у најстаријим временима. Једва што је Нови Завјет наетупио, св. Јован Богослов, шљедујући примјеру храмских и пророчких школа у Ст. Завјету, изузев оних заједничких скупова вјерних, купио је око себе ученике и на особити начин их је поучавао. Течајем времена, када се црква учврстила, школа такова налазила се у дому епискоиа. Особито се у Риму васпитавало под непосредним надзором и старањем папе, духовништво не само градско, но и провинцијално. При цркви Латеранској бјеше семинарија, која се налазила тамо све до папе Лава X., када би пренесена