Источник

Бр. 12

источник

Стр. 181

до самог жалосног стања: он се не може више сам зауставити, слијепо се одаје својој пагубној страсти и гине, гине и тијелом и духом . .. Ето ? што је урадио тај „добри" човјек, који га је наговорио да попије прву чашицу!... А гдје нећеш срести код нас таких „добрих" људи, који радо угошћавају своје госте, па се још и срде, кад гост пе ће да пије : те, у таком случају обично говоре: „Мене не в.шш, не ћеш да поиијеш коју чашицу у моје здравље ..." Знаду ли они, ти „добри" људи, да они често постају, премда сами не знаду, лихварима својих гости? Ево шта вели за њих св. Тихон: „Многи имају ружан обичај, да своје госте тако опију, да, кад по|>у кући, не познају пута, којим су у госте допглн. Таква је гозба већ и у обичај ушла. А сво човјечије лукавство, да угоди тијелу, измислило је и добар изговор, којим се зло покрива, као што се јед зачиња с медом: дед' да испијемо сад у здравље овога и овога!... Као да ће онај, у чије се име пије, бити од тога адравији! И тај пагубни по душу обичај многи не само не сматрају за гријех^ већ га сматрају и за дужвост, за знак поштовања, особите радости, тако, да и гозба не ће бити гозба, ако госте не опијеш. 0, какова је шљеаоћа, каково безумље, какова обмана душе-убијце — ^авола! Чујте браћо, какову штету трпи и сами весели домаћин од таке гозбе, а и они, које тако бездушно угошћава. Прво: пијан човјек готов је на свако зло, на сваку саблазан. Диоником свих тих безакоња, које почини пијанац, јест и онај, који га ј.е тако угостио: а да је тај човјек тријезан — он не би нигда учинио такове саблазни. У тријезна се човјека свијетли, ма п најмања искра разума, а у пијанице се она сасвим гаси. Ако тријезна човјека и вуче жеља за безакоњем, али се савјест ипак оружа против гријеху и склања човјека да не падне; а пијана човјека побје^ује похот врло лако и савјест његова постаје немоћна. Друго : од тих учтивих, али и отровних гозби, долази човјек и до страсти пијанице, која га тако обузме, да нпје више у стању да се ње ослободи, и често се догађа, да у такој погибељној несвјестици и живот свој завршује, умирући без наде на вјечно спасење. А онај „добри" човјек, или боље рећи злочинац, који га је опио, постаје виновником његове погибије; јер онај, који отвара пут до погибељи, тај је сукривац човјечије погибељи. — Треће: тај учтиви домаћин, који гледа да опије своје госте, прекраћује живот њихов: та од пијанства, на које он наводи своје госте, долазе разне болести, а од болести и прерана смрт. — Четврто: човјек, нанесен тима тобож усрднима гчззбама, постаје несносним по своју домаћу чељад, оца и матер, жену, дјецу и пријатеље, постаје неспособан за све па и за отачаство. Ето, браћо, до чега доводи неразумно претоваривање својих гостију с пићем! Ето, колике се биједе и зла рађају