Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗА ЦРКВЕНО-НРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕВЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХШ.

Сарајево, 15. јула 1899.

Бр. 13.

ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДБИК: ТЕОДОР ЈУНГИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ.

Хришћанско васпитање за првих пет вјекова (33.-476.) (Свршетак.) Свети Василије, слично Пахомију, још је прије њега допуштао, да се дјеца у манастире на васпитање примају, те је шта впше за то чак и правила саставио. Горе приведена мјеста из дјела Златоустог показују нам, да су манастирске школе у то вријеме (344. год.) биле са свим нешто обично, и да су јако на гласу биле. Када је монаштво са истока на запад пренијето, појавиле се и тамо школе манастирске. Тај прнјенос догодно се у вријеме бавл>ења св. Атанасија Великог у Риму год. 340. прогнан од Константина и Констанција због чврстоће своје у штићењу божанства Исуса Христа против Аријана, он је много времена провео у Тиваиди. Тамо је он нашао старе Киновите и упознао се ту с њиховим начином живота. Дошав у Рим, причао је о томе, шта је вндпо у пустињи, те уједно напише животопис св. Антонија, с којим бјеше и лично познат. 1 ) Римљани, који вијековима распусно и у крвопролићу живјеше, са дубоким иитересовањем слушаше његове причв) те многи, чак и од чувеннјих кућа и породица, усвојише тај начин живота, са којим их је он по најпре упознао. Идеја монаштва почела се брзо ширити, и за неколико година Италију силни манастири поплавише. За све то има се захвалити ревносноме епископу верцелском Евсевију, који, слично Атанасију, прогнан бјеше са истока, што је

') О овом акивотопиеу опомиње и бл. Августин у својој „Испов-ћди", VIII, 6.