Источник

Бр. 14

ИСТОЧНИК

Стр. 213

И плачи, и жали, многотрпна слушкињо Божја; плачи, кад ти туга као тешки камен притисне груди твоје, кад не будеш имала снаге да поднесега све увреде и неугодности од мужа-пијанице, да, плачи, тужи, али роптати — немој, не жали на горку судбу својуДа ли ћеш ти помоћи туаи својој рпјечима жалбе и роптања? Да ли ћеш умирити срце своје измучено, ако ћеш се жалити на свога мужа пред сваким, кога год сусретнеш? Таким жалбама, још ћеш гере растровати ране срца свога. А међутим ■— зар је сретан твој несретни муж у спом вјечитом пијанству? Зар он не страда душом, зар се не трза у савјести? Зар он не трпи тешких мука у самом тијелу свом, отрованом ракијом ? Можда се његова биједна душа мучи више него твоја: твоја је душа макар спокојна, а он ... он је роб страсти своје, оч сам са собом није у реду, бијес га мучи: па како да га не пожалимо? И ко да га већма иожали, ко ће му бити ангелом-хранитељем, ако не ти, његова законита, Богом дарована му помоћница? И ко је мужу ближи од жене? Речено је: „оставиЛч човјек оца својега и матер и прилијеииЛе се к жени својој, и биЛе двоје једно шијело " (Мат. 19, 5). То је рекао сам Христос Спаситељ наш. Ма какав да је противник теби твој пијани муж, ипак је он с тобом једно тијело: сам вас је Бог саставио, он је — глава твоја, а кад тебе боли глава — зар ћеш ју онда скинути с рамена? Има у старим књигама овака прича. Кад је још Христос ишао по земљи са својим апостолима, до^оше они у једно село и замолише у неког богатог, али жестоког старца, да се напију воде. — „Идите даље!" — одговори им немилосрдни богаташ. — Изађоше они из тога села и пођоше пољем. —- На њиви ради дјевојка. Замолише је, да им даде воде. Дјевојка брзо дохвати своју посуду и напојп их. И запиташе апостоли Господа: „Ти, Господе, све знаш, реци нам, шта ће бити с овом добром дјевојком?" — И одговори им Господ: „Она ће се удати за оног тврдицу — старца." — „Гдје је ту правда твоја, милостиви Господе?" — завапише апосголи чисто изван себе. „Правда је моја у гоме, — одговори им Господ -— што ће та дјевојка спасти мужа свога и тијем ће заслужити себп впјенац." — Чему нас учи ова прича? Томе, чему нас учи и св. апостол Иавле, кад говори: „ Шта знаш жено, да ако мужа сиасеш? (Кор. 7, 16). По чему тн знаш жено, можда ћеш ти свога мужа спасти? Можда је Бог тако и наредио, да се ти удаш баш за тог несретног, страшћу пијанства обузетог човјека, да се кроз тебе спасе и биједна душа његова? А ако је то тако, онда помисли: какву ти је срећу Бог дао, — да будеш оруђем Божјим у дјелу спасења најближега ти човјека! Па што?