Источник

Бр. 16

ИСТОЧНИК

Стр. 249

Кад отац Јован походи Владимировску цркву „цијелу му фигуру, лице и кретање тијела озарава такав чудан огањ идејалног живота, који се не може оцртатн ни описати, и који вас и нехотице доводи до осјећања. да стојите блпзу великога човјека" (Сгр. 13). Проницатељност оца Јована поражава. Ми имасмо много случајева, да се увјеримо, да он има дар проучити брзо и вијерно и с једним погледом душевно стање човјека. У томе погледу су његове диагностичке способности изванредне. Кад види пред собом много свијета он се окреће онима најприје, кцјима је његова помоћ најпотребнија. Он са тврдим увјерењем чита у срцима, у којима нема искрености и која су далеко од оних великих врлина с којима је он тако богат и које жели да и у других развије (стр. 17—18). Нарочито важан је поглед професора Сикорског и на психичко стање о. Јована. „Ми слушасмо мнијење, говори професор, исказано од учених људи, да је о. Јован појава психопатичка или модерни човјек нарочите врсте." „Оваково мнијење савршено је неосновано, шта више лакомислено. Напор наш да га проучимо показује сасвим противне резултате. Ми нијесмо никад видјели појаву хистерије код њега, нити смо неумјесне сузе, нити узбуђење каково од вреве силног свијета; на против примјетисмо дубоки душевни мир. То показује да посјетиоци његови не само да су били одушевљени и испуњени најбољим осјећајима пијетета него и воља им се чвршћала. Ушљед тога тај утицај на масу несумњиво је здрав и силан. а никако штетан." На закључку брошуре професора Сикорскога пише: „Сваки осјећај у оца Јована одликује се необичном дубином и пуноћом. Његова проницатељност, којом познаје душевно стање човјека, јест необична. Ако још томе додамо колосалну му вољу, истом ћемо онда имати праву слику о њему. Само му здравље стоји у пуној хармонији с душевнијем способностима. Непрестано је чио, свјеж и неуморан. Недовољно спавање и прекомјерно напрезање, које је потребно за опширну му мисију, не само да му не шкоди здрављу, него га кријепи и подстиче на још веће подвиге." „На лицу оца Јована, као и на цијелој му спољашноети је сама необична доброта и благост, и ми разумијемо, за што маса народа толико лети, да види оца Јована. У том погледу истиче се несумњиво потреба, да се тај необичан н пра ведан човјек види и проучи." „Кад говоримо за способност и врлине некога човјека ми тражимо доказа његове дјелатности у наукама, појезији, искусгву и практичном животу; задајемо себи питања за специјалност тога човјека о његовом труду и раду. Специјалност оца Јована је морално усавршавање себе и других." „Шегови труди нијесу написани у књигама и на платну, него у милионима срдаца; ааписано је и запечаћено у нашем уму све што о њему видјесмо, чусмо и читасмо. Тај живи носиоц и проповједник идеала, који пребавља 15—20 часова дано-ноћно у храму, под ведрим небом, у густим зборовима, не зна за умор. Он с ријечима, примјерима, а највише евојом личношћу васпитава свијет. Он приповједа науку о животу. Али као што се види, такова наука не постоји. Да знаш живјехи, — то ннје наука него филозофија. Грчки мудраци имали су право, кад су тврдили да је живот велико искуство и само мудри људи могу извршити ту велику задаћу. У наше вријеме такав је моралан филозоф отац Јован Кронштатски. Једнодушна тежња к томе није ништа друго него знамење времена. То показује какову цијену има морал за друштво и како су скупи успјеси."