Источник

Стр. 260

ИСТОЧИИК

Бр. 17

милостиви Бог не само строго забрањује лаж својим законом, већ каткад ужасно и казни лаже, да би страхом задржао људе од гријеха лажи. Три пута је Фараон Египатски прекршио сиоје обећање, три пута је слагао: Прво, кад су жабе притисле сву земљу Египатску, друго, кад су се појавиле силне мухе у кући Фараоновој, треће, кад је град побио сву земљу Египатску од човјека до скота. Три пута је обећао Фараон, да ће пустити народ Израиљски у пустињу, да послужи Господу, и три пута је слагао, — нпје пустио народа. Како је Господ казнио ту варалицу, свакоме је позоато: И вративши се вода иотопи кола и кињике са свом војском Фараоповом, што их год бјеше иошло за њима у море, и не оста од њих ни један (Исх. 14. 28). — Ево још један примјер: Пророк Јелисије очисти Немана Сирца од губе; Неман му донесе богате дарове за то, но Јелисије не хтједе ништа узети. Тада лукави слуга њ;гов. Гијезије достиже Немана на путу и рече му, да су Јелнсију дошла два пророчка сина па моли за свакога хаљину и таланат сребра. Неман му повјерова и радо даде мјесто једнога таланта — два и двије одјеће за младиће. Гијезије узе све то, сакри и дође пред Јелисија, као да није нигдје био. А пророк Божји знао је духом светим све, па за то га и предусрете с питањем: откуда Гијезије? Гијезије лажно одговори: „слуга твој није нигдје био." Тада га страгапо укори пророк: „Зашто си слагао ? Или ти мислиш да ја не знам, да си слагао; или мислиш, да срце моје није ишло онамо за тобом? — Нека губа Неманова прионе за те и за сјеме твоје до вијека!... IIотиде од њега губав био као снијег (II. Цар. 5, 22—27). — А ево још један примјер из историје апостолске. За вријеме апостола, продаваху вјерни своје имање, доносише примљени новац и даваху апостолима на расположење. Тада један човјек, по имену Ананија, договоривши се са својом женом Сапфиром, продаде њиву, коју имађаху; и затајивши дио добивена новца, предадоше остало апостолима. Тада му рече св. апостол Петар: „ Анапија! за што наиуни сотона срце швоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? ... Кад је бала у тебе не бјеше ли твоја? И кад је иродаде не бјеше ли у твојој власти? Људима нијеси слагао него Вогу (Дј. 5. 3■ 4) А кад чу Ананија ријечи ове, иаде и издахну ... (Дј. 5. 5.). Послије три сата дође и жена његова Сапфира, не знајући за смрт мужа свога. Св. Петар и њу запита: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико. Тада и њој рече апостол Христов: за што се договори с мужем својим да слажете и искушате Господа? Гле, они, који мужа твога закопаше, пред вратима су, и тебе ће изнијети. И одмах паде Сапфира пред ногама апостоловим и издахну ... Ко се не ће уплашити, кад чује ово, и ко не ће замрзити