Источник

Стр. 306

источник

Бр. 20

р а з р и ј е ш е н је 24. маја о. г. од вршења парохијске дужности. — Д и м итрије Маргиновић, досадашњи парох Батовски у Чајничком протопрезвитерату, разријешен је по властитој модби 20. августа о, г. од вршења парохијске дузкности.

Старине манастира Пакре у Славонији, тичуће се по нешто српске православне цркве у Босни и Херцеговини. (Свршетак.) Први и трећи запис преписани су 8. фебруара 1751. год. у ову кронику пакранску са засебних листова, за чију се даљу судбину данас ништа не зна. Шихов тачан препис провјерио ]е власторучно и са својим печатом пакрачки владика Софроније Јовановић. Други запис написао је у кронику сам Софроније. Остављајући из ових записа на страну све, што не спада на историју цркве босанске, у старну смо по њмма рећи ово: Калуђерп гомионички су за вријеме рата турскога са Аустријом због зулума турског оставили свој манастир Гомионицу и под водством свога игумана Пахомија изнијели живу главу у Славонију, по којој су лутали тражећи себи склоништа. Ово у год. 1738. нађоше у манастиру Пакри, који бјеше сасвим опустио, од кдко га ради тјескобности и неплодносги земљишта напустише бивши калуђери пакрански, преселивши се, вјероватно у четвртом деценију прошлог стољећа, у близини Дарувара сјеверно лежећи манастир св. Ански. Ово мјесто (Пакру) опредијелио је гомионичким калу^ерима за њихоно обиталиште — наравно у споразуму са првашњим власницима његовим — калуђерима св. Анским тадањи владика пакрачки Нићифор Стефановић, а послије његове смрти његов у апостолској служби пашл>едник Софроније Јовановић. Нуних су се пет година устезали св. Ански калу^ери, да Пакру и посјед предаду у власност пришелцима гомионичким. Свему томе бјеше крив тадањи игуман св. Ански Теодор Павловић. Тек поелије његове смрти, која је морала бити течајем 1743. год., предаше св. Ански калуђери Пакру у вјечну власност бившим гомионичким калуђерима; *) Штампарска логрјешка, У 19 броју „Источника" поткрала се непажњом слагача у другој коректури омашна погрјешка. На стр. 229 стављен је завршни потаиис уираве училишне одма лоелије рубрике „Заводна библиотека", што није требало, те се то сада овим иеиравља. Штампарија,