Источник

Бр. 20

ИСТОЧНИК

Стр. 307

но да ли то учинише за новац или џабе, ништа се не види из односног (3) записа. Не зна се, на колики је број калу^ера и монаха био, који су из Гомионице у Пакру дошли. Трага сам нашао само о тројици и то: о поменутом већ игуману Пахомију 1 ) (Кнежевићу), Гаврилу (Давидовићу) и Антонију (Бабићу); али сва је прилика, да их је морало бити више. Послијо смрти игумана Пахомија поставио је пакрачки владика Нићифор Стефаиовић Гаврила 2 ) Давидовића за игумана, а послије га је владика Софроније и за архимандрита пакранског произвео. Још за читаво 30 годииа готово врбовали су калуђери пакрански себи подмладак калу|>ерски из Восне. Тако се знаде за Саву Бореновића из Лијевча, Јова Кузмановића из Моштаннце и Јелиснја Гавриловнћа из села Блатпка, а потоњи Србин Босанац, који је пострижен у Пакру, бјеше неки Исаија Миливојевић из села Гата у Бијаћкој Крајини. По историју ман. Гомионице главно је овдје, да се по горе исписацим записницима као факат спомене, да је у г. 1737. или у 1738. г. од Турака био опљачкан и попаљен, док су му калуђери морали потражити уточиште у Пакри и ту се стално смјестити. II. Заиис, на ком је пошиисан као свједок херцеговачки мишроиолиш, Нектаријв. Запис овај налази се на првом мјесту ове пакранске кронике — како сам је ја назвао. И њу је владика Софроније са засебнога листа дао овдје преписати, и вјерност преписа својим власторучним иотписом и печатом утврдио. Да не приводим овдје цијелога овога записа ради ду-љине његове, споменућу, о чему је у њему говор. Ту се спомиње, кагсо је под коиац XVII. вијека доселио у Пакру моравски мптрополнт Григорије, ту себи поред старе црквице ћелију подигао, па за тим и цркву обновио, и како је ту цркву Петроније Љубибратић тадањи владика пакрачки у присуству мнох^обројног свештенства и народа дана 26. септембра 1697. освештао. и како је том приликом поменутог митрополита за пакранског игумана, а подједно за општег духовника свештеннчког и народног поставио. При слави освећења цркве ове присуствовао је и митрополит херцеговачки Нектарије, који јо такођер потписан на том змпису и то овако: Њктдрт Зотокич по/1 = ©рцеговач: ЖитрополТтт*. Потпис Нектаријев за нас је важан, јер из њега дознајемо за презиме Нектаријево: Зотовић, о чему у шематизму митрополије хер1 ) Пахомије је умро у Пакри 31. марта 1738. г. Сахрањен је код капеле св. Николе у Накри. Кад је умро бијаше му 85 година. 2 ) Гаврило ]е умро у Пакри 2. децембра 1755. г. и при св Николајевској капели сахрањен. Данас се његов надгробни крст налази с 1ужне стране цркве Бијелске. Госп. игуман пакрански Јосиф Ачић вели ми, да је ту и његово тијело. Кад је пренијето не зна се. —- Умро је у старости од 65 годнпа.