Источник

Бр. 20

ИСТОЧНИК

Стр 311

Религијозно-морални листићи. Намијењено правоелавној српској младежи и свакол Хригаћанину. Превео и попунио: Јован Пехровић, свешгеиик-катихета и професор у Загребу. Без измирења нема спасења, Ко ближњега не љуби, тај ни самога Бога не љуби; ко врије^а човјегса, тај врије^а самога Бога с тога, што је сам Бог забранио да се човјек вријеЈја. Хоћеш ли се с Богом измирити? Измири се најпре с ближњим својим, и само онда проси милости у Бога. Узалуд се моли онај, који неизмирившп се с блкжњим, приступи у молитви Богу. Сам Господ говори: „Лко иринесеги дар свој к олтару, и онде се оиоменеш, да брат твој има нешто на те, остави ондје дар свој пред олшаром, и иди ирије те се иомири с братом својим, иа онда до(ји и ирннеси дар свој (Мат. 5. 20). Гле Хришћавине, како нам је нужно измирење с ближњим ! БотН не прима од нас пи кајање наше, ни молитву, док се не помиримо с ближњим натпим. И тако, измируј се с ближњим што прије: смрт насј прати невидл>иво, и пограбиће нас изненада. П1то ће бити с чов1еком, ако га она уграби у сва^и с ближњим? С чим ће он предстати суду Христову? — Кад си знао, брате, увриједити ближњега: знај се и помирити с њим. Не оклијевај у такој важној ствари, не одлажи на сјутра: јер не зпага, хоћега ли сјутрашњи дан доживјети. Бог је обећао онима, који се кају, милост своју, али није обећао сјутрашњега дана. Сломи себе, скргаи у свом срцу идола, н смјерно се поклони свом ближњем, којега си увриједио. И док се будега клањао њему тијелом, клањај му се и срцем; просиш ли опрогатење устима, проси га н срцем; кајеш ли се језиком, кај се и жали срцем; цјелујеш га устима, цјелуј га и срцем. Сјети се, да Бог гледа не на спољашност већ на расположење срца. — Рећи ћеш: „Ја да молим њега за оироштење? Ја сам човјек благородни, а он је прост". Али, и он је човјек као и ти; а пред Богом, праведним судијом, и благородии и прости — сви су равни. Као што је он забранио простоме да вријеђа благороднога, тако је забранио и благородноме да врије^а простога. Погледајдер орате, на гробове својих предака, тамо ћеш вајбоље видјети своје благородство. — Или ћеш рећи: „Он је рђав човјек?" — Није твоје да судиш о томе, и не зна се још ко је бољи: Ти или он ? Једини Господ испигује праведнога и безбожнога (Г1с. 10. 5.). Кажега ли: „Он ми не ће опростити, па да га и молим за опрогатење." — Не, смјерност има таку снагу, да и напрасите савија, јер кроз смјерне дјелује сам Бог, љубитељ смјерности. Ти се само