Источник

Стр. 310

Банове кћери одмах почеше подизати себи задужбине, те једна сазида ову цркву и посвети је у славу св. Ђурђа; друга, цркву св. Петке на источној страни села; трећа, цркву храм св. Саве, I. српског архиепископа у ГЈрибојинама у Црној Гори, а четврта сазида цркву на обали ријеке Требишиице, и посвети је у славу св. оцу Николи. Овако мјешћани причају о овим црквама. Овој цркви припада општина Мируше са овим селима: Мируше са 36 кућа (домова), душа м. 158, ж. 139 ; Влахиња са 8 кућа, душа м. 39, ж. 32; Делеуша са 16 кућа, душа м. 70, ж. 45; Мрежица са 5 кућа, душа м. 40, ж. 35, и Торич с 4 куће, душа, м. 15, ж. 14. У свима овим селима живе православни Срби, осим у селу Мирушама гдје жпве и двије породице мухамеданске вјере. Осим вјерскијех одношаја никакве разлике нема између православних Срба и ових Срба Мухамедове вјере; јербо им је говор чисто српски, а пију н сва пића као п православни; долазе на црквене зборове, а о Божићу и крсним именима у православне куће. Нарочито су добри пјевачи уз гусле. Црква нема имања, а у најбољему је реду снабдјевеиа потребним стварпма за Богослужење. II. Рјјшевине цркве храма св. Пвткв у истоме селц. На источној страпи села Мируша, а 10 мин. далеко од х^ранпце Црне Горе налазе се рушевине од цркве храма св. Петке. Премда се свод ове св. цркве срушио, опет су зидови прилпчно очувани. Дуга је 4 м., а широка 3 м. и 20 цм. Поред цркве има неколигсо гробница, а на једној се налази са босанским писменима оваки натпис: „аее лежи к^кокра^ толдђекнђ Еожн рагс а« грек ,и8 дма син *и8 ^ддона т8дл»оћк . . . па . . т олиђе ле . . . ме." О основатељци цркве навео сам при прегледу цркве на „Приспи", а о разорењу стогодишњи старац Вуко Чокорило, прича: да се сама срушила прије 150 година, као и то, да је пошљедну службу у њој одслужио поп Симо Комлепић, ^ед попа Теодора Комленића, садашњега пароха у Опутној Рудини. Сељаци су прибавили креч, и веле, да ће ову цркву обновити што скорије. Узгред напомињем, да се у селу Делеуши налази нека развалина па једноме до 150 м. високом валу (стпјена камена, изгледа као стог сијена). Сељаци веле, да је и овдје постојала црквица, а ја бих прије рекао: да није, већ, да је билн стражарница неке војничке посаде из старога доба. У подножју вала, има старинско^ гробља, а сељаци тврде, да их има и на врху вала, што ја нијесам могао примјетити. Ман. Добрићево, 18. октобра 1899.