Источник

Бр. 21

ИСТОЧНИК

Стр. 333

у н. улази, да је тешко до њега доспјети; и кад дођеш једаред у њега, натраг се више не може. За то је ваљда и удегаен тај дуги пут до њега, да довољно даде прилике за предомишљање о кораку, који чини онај, који жели да се монаштву посвети. Нас двојицу не пољуљаше такве мисли о новратку с избранога пута; може бити кушач би своје учинио, да нас из невоље није тргао јек манастирскога звонцета позивајући нас јасним трептајем својих звукова Богу и Цркви: ПрТндите ко лш^к еси трВждлкмцУисА и «Јкрб/ИбненнТи, и азт\ о8покок » кк1. Еозл»ите иго л » ое нд сјсе, и наВчнтесА Ш <иже, Тдкш кроток"к, есмћ и г/иирент*. сердцслп*: и ижрлмцт ПОКОИ ДВшДЛПј. ВЛШК1ЛН*. Иго ЕО /ИОЕ влаго, И КрША Л10Е лсгко естк. „Крјепком надом осоколио нас је јасни звук манаетирског звонцета, необичан осјећај прострујао нам је кроз душу, и ми, не знајући ни сами за што, убрзасмо кораке и похитасмо ближе цркви. Пријатно расположење чисте душе, која се на једно само ријешила, учинило је, те смо јасно одговарали на сва питања настојатељева, која нам је стављао при о5реду пострига и облачења у расу и камилавку. Кад је пак настојатељ читао св. јеванђеље: Иже лк>кит'к отцл нлн жатерк пдче .ИЕне, н-ксгћ лине достоинт*: и иже лк1кнт'11 скшл или дш,ерк плче л\Ене, н ^кггк Л16Н6 достоннт* .... срце ми је застрепило и уздах ми се отео из груди — то је био пошљедњи поздрав мојим милим и драгим рођацима. Тада сам тек схватио сву озбиљност овога чина. „ГГослије свршена обреда изашли смо, баш као што смо мало час и ми учинили, на оближње манастирско брдо, јер је лијегго било, и маглу је већ у велико сунце разгонило било. Свуда се сија, жути се лисје на дрвећу, по долинама се трава и сијено сасушило и свенуло, лежи као сухо злато, па се прелијева спрам јаркога сунца. Далеко тамо, колико видокруг кружи, из земље се чисто пуши и као лаган уздах диже се над земљом — то уморена природа издише; донијела је богата рода, а сад је вријеме, да се почине и одмори. „И ја осјећах, како у мени умире по првом живљењу стари човјек, који се распада у жељама преварљивијем, и како се нов човјек обнавља духом ума својега. Бијах негда у тами, а сад сам видјело у Господу, живићу као дјеца видјела што живе. Озарило ме сунце на растанку, па ме љуби и грли топлим зракама својим, као да му је то задњи пут , канда никад више не ће прољећем осванути ; тако ме љуби, као што ми љубимо своје миле и драге сроднике и пријатеље, кад се растајемо од њих; поздравља ме сунце при растанку, као што пошљедњи пут поздрављаше нови човјек етарога". Отац Тихон умуче, а ми од запетог слушања једва дођосмо до даха, свима нам је жао било, што му је приповијетка тако кратка била. Дуго ћутасмо утонувши у море мисли. Тек у неке нас опет пробуди стари Тихон. „Јесте ли, и ви, млада браћо наша, данас тако осјећали, као ја тада? Јесу ли и вас исте мисли згрожавале? Јесу, јесу! читав вам то с одлучности лица вашега; вјерујем у вашу чисту душу, да ће те бити ваљане елуге Божјега олтара,те како сте се данас обукли у оружје евјетлости, надам се, да ћете увијек сијати у добрим дјелима, и свијет наш, наша мила паства, видјеће добра дјела ваша и прославиће Оца вашега, који је на небу". — Амин, да Бог да! — завршисмо ми остали. 1899. Вдадииир Боберић, јерођакон.