Источник

Бр. 21

ИСТОЧНИК

Стр 323

Све више и више огорчени јудејски власнпци почеше се трудити, да ухвате Исуса. Од претпрошлог дана они се савјетоваху, просуђиваху сва могућа средства, и обдрркаваху скупштине. Хтјело се на сваки начин избјећи свака ларма, и да се своме насиљу дадне маска законитости и права. Устанак, који би се врло лако проузроковао ухапшен»ем Исусовим, морао би повући за собом врло тешке пошљедице — Римљани би се умјешали, и тада би првосвештеник и његови савјетници осјетили строгост земаљског господара. Најсигурнији пут пак био је, Исусу ставити лукава питања, и њима Га завести, да се Он сам окриви вјешто од Бзега извученим ријечима. Ови би тада, кад би Га изобличили пред народом и Римљанима као кривца, имали узрока, да Га ухвате и доведу пред високи савјет. Овај се план усвоји. Високи савјет бијаше сложан од оних чувених сједница, у којима је Кајафа захтјевао смрт пророкову. Племство, свештеници, књижиици, сви хтједоше било из вјерског, било из политичког интереса, да се ослободе Исуса, кога они из презрења називаху Галилејцем. 12 Нисана у јутру прије него ће Исус ступити у храм, шеташе се Он у дворишту храма, и учаше народ. Изасланици свештеника, књижника и старјешина прикучише Му се, и захтјеваше од ЕБега доваз о посланству, које Ои Себи приписиваше. — Каквом власти чиниш ти то? питаше они, ко ти је дао ту власт?Сам задатак, кога је Отац Исусу повјерио био је сумњичен. Изасланици ови знали су за тежње Спаситељеве. Од Нзегове прве појаве, Он није престао да их наглашава. Од три дана Он допушта, да Га његови приврженици поздрављају као месију. Он улази у храм, као да му је Он господар, Он поучава тамо по сопственом нахо^ењу. Одкуд је добио Он то право? Старјешине Му га нијесу дале. Дакле Он је бунитељ, заводник, новотник. Ако су непријатељи Исусови тражили од Нзега доказ, да Он има права чинити то, што ради као неки власник — нијесу тражили у намјери, да се сами просвјете. Они су очекивали од Н>ега ријеч, која би Га упропастила, и на основу које би, они могли тужбу подићи. Као што се видјело, они очекиваху, да ће се Он изрјечно и јасно означити као Месија и син Божји. Такова изјава не би била нова у устима Исусовим. Нзегови говори како у храму, тако и у вароши Јерусалиму од времена празника сједница не бијаху ништа друго, него доказ и објашњење ових истина. Чланови великог савјета чули су то, као што је чула и маса народа. Они су знали дакле на чему је Исус оснивао своје посланство, и на који начин он проповједаше царство Месијино, и да се издаваше за Месију, Исус им не хтједе одговорити. За што