Источник

Стр 3 91

говорити ? Ако је грјешио у иразнични дан и радити само за то, гато наш рад пријечи да служимо Богу: то, како да није грјешно проводити то вријеме, у пијанству и .љенчарењу? — Рећи ћеш: па шта да радим иа празник, кад је гријех и радити, а гријех је и нерадити ? Зар да се увпјек молим ? Та дан је дуг чим да га испуним? — 0, Господе! Што нам ие ће лијеност све рећи? Говоре нам: „Моли се Богу и у радни дан;" — она одмах одговара: „У радни дав има врло мало времена за молитву: посао на посао!" Говоре нам: „Е, па молите се Богу на празнике"; а она одговара одрјешито: „На празнике има опет одвише времена за молитву, дан је дуг, не можеш га испунити самом молитвом", — ово је мало, ово је много: неприлика!... Ево како нам заповиједа св. Писмо и наши пастири духовни да проводимо празнични дан: кад устанеш јутром раније с благословом Божјим и, умивши се, одмах се помоли Богу; захвали му на његовој милости, коју си минуле недјеље добио, а нарочито моли Га, да би те сачувао од сваке саблазни тога празничнога дана. Нека се с тобом моли и сва породица твоја. За тим отиди на јутрење. Помоливши се у храму Божјем, поврати се с јутрење кући, па узми какву добру књижицу и читај, — а дјеца нека слушају; уз то протумачите и поразговорите се о оном, што сте читали, па ће ти тако проћи вријеме до литургије. Кад до^е вријеме, да се иде на литургију: опет идите у цркву и понесите са собом који новчић на тас или свијећу, или други какав дар у славу Божју. Кад се послије литургије вратите кући, питајте дјечицу своју, о чему је у цркви читано јеван^еље и ако је могуће апостол. Када ти све по реду кажу, сједи с молитвом за објед, Иза обједа није гријех час два одахнути, по том се прошећи по селу, и у случају, да је ко болестан или ако сретнеш сироту, посјети болесника и пружи му љекарију, коме — еавјет, коме утјеху, коме што друго, да Господ положи на срце. По том опет отиди кући и читај с дјецом „животе светих", а нарочито живот онога угодника Божјег, којега прославља црква онога дана. И ту се може много што-гата поучити и рећи, гато падне на ум, док се чита живот угодника Божјих; и на тај ће начин проћи вам вријеме до вечере, и вечеравши лезите с молитвом на починак, и души ће вашој у тај час бити мило, и то за то. што сте тога дана послужили Господу, и биједним помогли, а и сами одахнули од свагдањих свјетских послова. На појутарје празника и глава ти је свјежа, и снага поткријепљена, и душа је весела, и савјест је мириа. Заиста, ти се нијеси на то научио, и за то ће ти с иочетка бити тешко, али касније, уз помоћ Божју, тако ће ти се то омилити, да није могуће изрећи, Види дакле, како је кориснО по нас