Источник

Бр. 1 и 2

ИСТОЧНИК

Стр. 19

наводи велико старање Божје за обраћање грјешникп, нека напомиње Очег.у велику л.убав према нама, о,а је зараа; нашег спасења свога Једннца послао, Којп је опет нз љубави за нас најгоре муке претрпио. Не успије ли тијем, нека им предочи страшни суд и грозне муке пакла, којих се никада не ће моћи опростити. Пошто свештеник успије, да пробуди побожно расположење у дунш болесниковој, тек тада нека приступа свршавоњу св. тајана : исповиједи, јрлеосвећења и причешћа. Према стању болесги и душевном расположењу — посјете могу бити ређе или чешће. Је ли се болесник почео опорављати, и тада га не треба занемаривати, него му напомињати, да је за оздрављење своје дужаи вазда бити благодаран Богу, а такијем да ће се најбоље показати, ако буде испуњавао Његове свете заповједи, које ће марљивим доласком у хфкву најприје и најлакше научити. Види ли свештеник, да је болест озбиљније природе и да би смрт могла брзо наступити, нека позове болесника, да са својим иметком по вољи расположн и уреди дугове, како не би по смрти његовој настала ме^у најближом родбином распра, па често и истом дјецом. Најстрожије се забрањује свештенику, да ма што од болнога измољава, било за се, било за цркву, да га не би огорчио и у души његовој ослабио силу оних својих настављања, утјешења и увјерења, која му је чинио. (Ручна књига од митрополита Михаила, стр. 9?). Истина, да је похађање болесника скопчано са великим тешкоћама, а особито код нас по овако раштрканим селима и гдје је често по цио сахат кућа од куће удаљена, али жарка љубав пастирева све ће тешкоће савладати и још увијек наћи довољно времееа, ма којим послом да се у неком селу бави, да тамошње болеснике посјети и утјеши.

Проповијед на други дан БоЉића. — ГГриредио и говорио: Григорије А. Николић, парох. [Ириг.] ; ,Х'(штоп» рдждд!т[а макнтј ". Тако поји света наша црква православна, ево пет недјеља, приправљај ући нас да достојно дочекамо пресвети и радосни праззик — Рождества Христова. Зар се Христос и сада рађа? Да, мили моји слушаоци, Он се и сада зачиње^ и рађа се, и рађаће се до свршетка свијета у душама напшм, и, обратно, најсветије обличје Бзегово може бити избрисано из душа наших (Гал. IV, 19.).