Источник

Стр 18 ИСТОЧНИК Бр. 1

нека износи велико старате Божје за нас, да Бог не ће смрти грјегпнику, него спасење, а спасење да се може добити тврдом вјеролЈ, истинитим покајањем и надом у милосрђе Божје. Старима иапомињати, да све бива по Божјој вољи и законима, и за то да смо дужни у свему се Богу покоравати, зарад нашег спасења, а за гријехе искрено кајати се, којих свакако има више, чпм смо дуже окдје на земљи пожпвјели. Неуке и просте нека научи најважнијим вјерским истинама: да је један Бог, да су три лица Божја, да је друго лице Син Божји, Исус Христос, који је зарад нашег спасења сишао на земљу, страдао и васкрсао; да је душа бесмртна, да ћемо у пошљедњи дан ускрснути и предстати страшном суду Христову, а да би се удостојили вјечног блаженства, потребно је, да се прије смрти покајемо, исповједимо и причестимо. Ученима нека представи ништавило овога свијета; да је вјера више ствар срца него разума и да је само вјера основ истинитога знања, живота и среке. Богате нека поучи, да сво благо овога свијета не може ни за једну трунку ублажити грозне муке нераскајанога грјешника. Сиромахе нека тјеши обећањем Спаситељевим, да је њихово царство небеско, и да Бог никога не напушта, особито кад му се обраћа искреним покајањем и срдачном молитвом. Добро би свештеник учинио, кад би такове по могућности и сам помагао, или нешто од имућнијих побожних душа покупио. Народ наш је милостив, не сумњамо у успјех свештеников, само ако се својски заузме. — Нестрпљивима нека износи трпљење Спаситељево и праведнога Јова. Оне, што се смрти плаше, поучиће свештеник, да доласком Христовим смрт отвара праведнику врата у царство небеско, а изводи из овога свијета пуног невоља и брига, злобе и порока. Највише вјештине, а по томе и труда изискује од свештеника вјерско расположење болесниково. Оне, који би одуговлачили примање св. тајана, нека поучи да је човјечји живот као трава, која се данас зелени, а сутра се коси, и у пећ огњену баца, да ни здрав не смије јамчити за свој живот, па како онда може болестан. Одлазак с овога свијета може са свијем изненадан бити и човјек се неће моћи с Богом помирити осим посредством покајања ис Христом сјединити само посредством причешћа. Великијем грјешницима, који се искрено кају за своје гријехе, као и онима, који у своје спасење сумњају, нека представи велико милосрђе Божје, као и то, да нема гријеха, од којега се не би могли очистити заслугама Искупитељевим, тврдом вјером и истинитим покајањем. Нека им напомиње блудног сина, блудницу, разбојника на крсту, гријех цара Давида, одречење апостола Петра и друго. Упорним и нераскајаним грјешницима, којих је код нас, надам се, мало, нека